DEPONIJA DUBOKO – ZATVARANJE OTVORILO NAJGLASNIJA PITANJA: KO PLAĆA, A KO ODLUČUJE? KO ĆE ODGOVARATI ZA PUSTU DEPONIJU !?

Više od dve decenije, Duboko je bilo rešenje za odlaganje otpada. Danas, umesto traženja održivog izlaza, svedoci smo poteza koji, prema procenama, već sada donose višemilionske troškove.

KOLIKO ŠKOLA VRTIĆA ULICA I PUTEVA BACAMO SVAKE GODINE SA SMEĆEM !?

Računica je jasna – deponovanje otpada postalo je višestruko skuplje. U mnogim domaćinstvima računi za smeće približili su se računima za električnu energiju.

Postavlja se pitanje – da li je rešenje da se otpad vozi stotinama kilometara daleko, uz godišnje troškove koji Užice dostižu oko 200 miliona dinara (više od 1,7 miliona evra), ili je racionalnije ulagati taj novac u lokalnu infrastrukturu? Čačak to košta skoro duplo više od Užica !

Znate li koliko je to puteva, škola, vrtića, ulica i parkova koje svake godine „odvezemo“ zajedno sa smećem? Koliko kilometara asfalta, koliko dečijih igrališta i novih učionica nestane u toj računici?

PAMET KOJA NAS VODI NIGDE, RAŠUNICA KOJA NAS PLJAČKA, KO PREUZIMA ODGOVORNOST ZA PUSTU DEPONIJU ?!!

Ko je ta „računica i pamet iz onog kontejnera  kod deponije “ koja tvrdi da je za građane bolje da cena tone smeća sa 2.200 skoči na 9.500 dinara? Ko donosi takve odluke i na osnovu čega?

I još važnije – da li je normalno da u takvu politiku bez pogovora poverujemo i ćutke platimo cenu?

Sada će se neko pozvati na zdravlje i prirodu – i to jeste najvažnije. Ali pravo pitanje je: gde su konkretni rezultati i gde ide novac koji izdvajamo?

Jer za milion evra godišnje, taj prostor oko deponije mogao bi da bude uređen, očišćen i kontrolisan po najvišim standardima.

Zdravlje mora biti na prvom mestu – ali bez jasnih rešenja i odgovornog upravljanja, njega nema ni sa deponijom, ni bez nje.I šta će biti ako deponija ostane napuštena i bez kontrole? Ona već postoji – i kao takva mora da se održava, nadzire i sanira.

Ko će to raditi kada se radnici povuku, kada sistem stane, kada država i građani dignu ruke?

Hoće li tada odgovornost preuzeti oni koji danas najglasnije traže zatvaranje – ili će problem ostati bez čuvara i bez rešenja?

Prema procenama, ukupni troškovi transporta i deponovanja otpada za više opština Zapadne Srbije dostižu i do oko 5 miliona evra godišnje.

Otvara se i dodatna dilema – kako je moguće da pojedine deponije u drugim delovima Srbije imaju dozvole za rad, dok se u Zapadnoj Srbiji rešenja traže po znatno skupljem modelu?

Sa jedne strane – ekološki zahtevi i borba za čistiju životnu sredinu.

Sa druge – trošak koji direktno snose građani.

U javnosti se sve češće postavlja pitanje da li se iza pojedinih inicijativa kriju različiti interesi – politički, ekonomski ili aktivistički – i da li se odluke donose na osnovu održivih rešenja ili pod pritiskom trenutnih okolnosti.

Jedno je sigurno – zatvaranje Dubokog nije zatvorilo problem.

NAPUŠTENA DEPONIJA JE  DALEKO VEĆA OPASNOST 

Požar na deponiji jeste zabrinuo građane – i to je problem na kome mora ozbiljno da se radi. Takve stvari se ne smeju ponoviti.

Ali jednako važno pitanje je – šta ako deponija ostane napuštena i bez kontrole? Tada je rizik još veći.

Napuštena deponija je opasnost bez nadzora.

A to bi već bilo – ne samo neodgovorno, već i tragično!

Voditelji Dnevnika zapadne Srbije kažu da su uputili poziv predstavnicima udruženja da gostuju u DZS i pruže odgovore na pitanja koja se u javnosti sve češće pominju glasno. Međutim neki od njih odmah su zapretili tužbom, jer su se navodno prepoznali u sinoćnjem uključenju direktora Dubokog sa kojim su direktno razgovarali iz studija.

GZS (izvor-LAV TV -Dnevnik zapadne Srbije))