KO JE SVE TUŽIO GZS I GVOZDENA NIKOLIĆA – I ZAŠTO?

Bez obzira na različite povode, zajednički imenitelj gotovo svih postupaka jesu navodi o pretrpljenim duševnim bolovima, povredi ugleda i časti.

Jedan od najpoznatijih slučajeva jeste tužba Stojana Markovića, koji je tvrdio da je pretrpeo duševne bolove i narušavanje ugleda zbog tekstova objavljenih u GZS. Marković je u više navrata pokretao sudske postupke, a u tužbama je, između ostalog, navodio da nije krao naftu iz Doma kulture, da nije osuđivan, iako mu je, kako je sam naveo, bilo suđeno, kao i da su o njemu objavljene zabranjene informacije, misleći pritom na navode koji su se odnosili na spor između njegovog preduzeća i štamparije Bajić koje je oštećeno za višemilionski iznos i uprkos  sudskim presudama i više pokušaja izvršenja nije uspelo da naplati dug. U više postupaka tražio je novčanu naknadu zbog navodne povrede časti, ugleda i pretrpljenih duševnih bolova i dobio.

I STOJANOVA SUPRUGA PISALA TUŽBU

Tužbu je podnela i Biljana Marković Jovanić, supruga Stojana Markovića, navodeći da je pretrpela duševne bolove zbog objava u kojima je navedeno da je postala inspektor rada, kao i zbog pominjanja njene političke pripadnosti SNS-u, čiji je član bila nekoliko godina. Tvrdila je da su joj tim objavama povređeni čast i ugled, zbog čega je tražila naknadu štete, a Viši sud u Beogradu joj je dosudio obeštećenje.

Bračni par Marković - Jovanić na protestu 

Ostaje činjenica da je Biljana Marković Jovanić tokom svoje karijere obavljala rukovodeće funkcije u državnim institucijama, uključujući Poresku upravu i Nacionalnu službu za zapošljavanje. U javnosti je ranije bila povezivana i sa političkim organizacijama G17 Plus i Regioni Srbije, pre nego što je njeno ime pominjano i u kontekstu članstva u SNS-u. Upravo su podaci o njenim funkcijama i političkom angažmanu bili predmet spornih objava. GZS je zbog tih objava osuđen na naknadu štete, iako u redakciji smatraju da se radilo o informacijama od javnog interesa koje se odnose na lice koje je obavljalo značajne javne funkcije.

OSUĐEN I ŠTO JE BRANIO DRUGE LJUDE

GZS i Nikolića tužio je i Pavle Jelesijević, navodeći da je pretrpeo duševne bolove i povredu ugleda zbog objave u kojoj je navedeno i policiji prijavljeno da je slao fotografije polnog organa samohranoj majci. Jelesijević se toj ženi javno izvinio zbog slanja fotografije na njen mobilni telefon, ali je i pored toga predmet spora bila navodna povreda njegove časti, ugleda i duševni bolovi.


Nikolić je osuđen i zbog toga što je javno stao u odbranu Radmila Mišovića, Novaka Đokovića, Piksija, i brojnih uglednih čačana koji su bili meta napada i ponižavanja na fb stranici Dnevna doza čačanina, čiji je administrator Pavle Jelesijević.

Među tužiocima se našao i Bratislav Simović, koji je u sudskom postupku tvrdio da je pretrpeo duševne bolove zbog tekstova u kojima je navedeno da je učestvovao u odlasku pred kuću gradonačelnika Čačka Miluna Todorovića, kao i da su okupljeni tom prilikom palili sveće. Simović je te navode osporavao, a u svom iskazu pred sudom naveo je da su mu pojedini prijatelji okrenuli leđa, kao i da je Crkveni odbor u Preljini, gde je bio blagajnik, pretrpeo štetu kroz smanjenje dobrovoljnih priloga, dok je, kako je tvrdio, i njegovo preduzeće pretrpelo poslovnu štetu.

Među tužiocima je i Milena Maslaćević, novinarka Epicentra, koja je tvrdila da je pretrpela duševne bolove i narušavanje ugleda nakon objave u kojoj je navedeno da pojedinci „dodaju municiju“ (video materijale) Ozon Pressu, odnosno dostavljaju informacije i materijale. U tužbi je navela da se zbog toga osećala ugroženo, uplašeno i da joj je narušen ugled u društvu, posebno imajući u vidu da potiče iz porodice iz koje je i bivši načelnik policije.

ĆALOVIĆ KAO PUNOMOĆNIK U POSTUPKU PROTIV GVOZDENA DAJE POLITIČKU DIMENZIJU

Poslednja u nizu je krivična prijava koja se vodi pred Osnovnim javnim tužilaštvom u Čačku. Aleksandar Mitrović prijavio je Gvozdena Nikolića navodeći da mu je, kako tvrdi, prećeno vatrenim oružjem. Nikolić odbacuje takve navode i tvrdi da nikada nije posedovao vatreno oružje niti je podnosio zahtev za njegovu nabavku, da nije nasilan i da nikada nije imao prijave za nasilje. O osnovanosti prijave odlučiće sud nakon izvedenih dokaza tužioca jelene Ćurčić. Zanimljivo je da se u ovom postupku kao punomoćnik podnosioca prijave pojavljuje Ivan Ćalović, koji je istovremeno jedan od najaktivnijih političkih oponenata Gvozdena Nikolića u Čačku. Da li ta okolnost predstavlja puku slučajnost ili otvara dodatna pitanja o pozadini čitavog postupka, javnost će sama proceniti. Činjenica da Aleksandra Mitrovića u ovom predmetu zastupa Ivan Ćalović, politički aktivista i odbornik koji je u javnim sukobima sa Nikolićem, svakako daje dodatnu političku dimenziju čitavom slučaju.

SLAP TUŽBE KAO SREDSTVO UĆUTKAVANJA - NIKOLIĆ:  TO JE ZBOG TOGA ŠTO NISAM HTEO PROTIV SVOJE DRŽAVE

Sve u svemu, Glas zapadne Srbije i Gvozden Nikolić suočili su se sa velikim brojem sudskih postupaka – prema podacima redakcije, oko petnaest tužbi – u kojima se, bez obzira na različite okolnosti, gotovo po pravilu pojavljuju slični navodi o duševnim bolovima, povredi ugleda i časti.

U redakciji GZS smatraju da ovakav broj postupaka predstavlja oblik pritiska na medij i novinare koji izveštavaju o političkim akterima i temama od javnog interesa. Sa druge strane, tužioci tvrde da kroz sudske postupke štite svoja lična prava, ugled i dostojanstvo.

,,Nisam i ne mogu da prihvatim narativ nikoga ko vređa i ponižava Srbiju, odbio sam da promovišem blokade škola i puteva, ne mogu da napadam srpsku crkvu i vređam srpskog patrijarha. Da sam to uradio bio bi kojekakvim blokaderima perjanica. Ovako sam i ja moja medijska kuća i moja porodica izloženi neverovatnom progonu i linču koje pojedine blokaderske ekstremne grupe šire po društvenim mrežama a mene lično čak i fizički napadaju. I samo razmislite šta biste mislili kada bi me videli da blokiram narodu puteve, rušim ograde idem ljudima pred kuće..? Da li bi to bio ja, Gvozden Nikolić , kaže vlasnik GZS !?

Da li je reč o legitimnoj zaštiti ugleda ili o pokušaju odvraćanja medija od izveštavanja o političkim temama, pitanje je na koje konačan odgovor mogu dati jedino nadležni sudovi i institucije.


Glas zapadne Srbije