ZLATIBOR DOMAĆIN ŠUMARIJADE: 1.500 UČESNIKA I NOVE TEHNOLOGIJE U BORBI PROTIV ŠUMSKIH POŽARA

Čajetina/Beograd/Priboj/Novi Sad – Na Zlatiboru je svečano otvoren XXIV Sabor šumara – Šumarijada 2026, koji je okupio blizu 1.500 zaposlenih Privrednog društva „Srbijašume“ iz svih krajeva Srbije.

Ovogodišnje okupljanje, prvo nakon promene pravne forme preduzeća, proteklo je u znaku zajedništva, ali i odavanja priznanja šumarima koji su tokom ove godine bili na prvoj liniji borbe sa šumskim požarima.

Posebna pažnja posvećena je zaposlenima koji su tokom požara danima i noćima bili na terenu. Direktor „Srbijašuma“ Krsto Janjušević istakao je da je više od 400 radnika ovog preduzeća neposredno učestvovalo u gašenju požara na oko 60 opožarenih područja.

– To su ljudi koji su se borili i rizikovali svoje živote. Imali smo situacije u kojima su bili životno ugroženi i ponosan sam na sve njih – kazao je Janjušević.

Kao jedan od najtežih primera naveo je zaštićeno područje Stolovi kod Kraljeva, gde su od 134 zaposlena čak 94 neposredno učestvovala u gašenju požara.

Otvaranju Šumarijade prisustvovao je i predsednik opštine Čajetina Milan Stamatović, koji je ukazao na dugogodišnju saradnju lokalne samouprave i šumarskog sektora, posebno kroz akcije pošumljavanja.

– Hoćemo da pošumljavamo i povećavamo površine pod šumom. Zahvalni smo šumskim gazdinstvima koja nam obezbeđuju sadnice, dok zajedno sa volonterima i zaposlenima u javnim preduzećima radimo na pošumljavanju površina na Zlatiboru – rekao je Stamatović.

Važan deo ovogodišnje Šumarijade bio je okrugli sto „Primena inovacija, daljinska detekcija i veštačka inteligencija u zaštiti šuma od požara“, koji je okupio predstavnike šumarskih preduzeća, nadležnih ministarstava, instituta i stručnjake iz Srbije i Republike Srpske.

U fokusu je bio Nacionalni inteligentni monitoring šuma – NIMOS, sistem koji kombinuje satelitske podatke, savremene digitalne tehnologije i veštačku inteligenciju kako bi se požari što ranije otkrili i omogućila brža reakcija na terenu.

Janjušević kaže da se rana detekcija već pokazala kao izuzetno značajna, kao i da bi NIMOS od naredne godine trebalo da funkcioniše u punom kapacitetu.

– Klimatske promene nisu nešto što nas čeka u budućnosti, one nam se dešavaju svakog dana. Traže da se brzo prilagođavamo, reagujemo i povezujemo sve naše kapacitete – naglasio je direktor „Srbijašuma“.

Da savremene tehnologije mogu značajno da pomognu šumarima potvrdio je i direktor Instituta za nizijsko šumarstvo i životnu sredinu Univerziteta u Novom Sadu prof. dr Saša Orlović. On ističe da je posebno značajno što je sistem razvijen domaćim znanjem.

– Kombinuju se podaci sa satelita i veštačka inteligencija. Sistem je položio ispit u ovoj prvoj velikoj situaciji, ali mora još da uči i da se unapređuje. Bez ljudi na terenu, ipak, ne možemo – rekao je Orlović.

Prema njegovim rečima, sistem ne služi samo za otkrivanje već nastalih požara, već može da upozori i na područja na kojima postoji povećana opasnost od njihovog izbijanja, što omogućava intenzivnije sprovođenje preventivnih mera.

Koliko su klimatski ekstremi postali ozbiljan izazov najbolje pokazuje požar u Deliblatskoj peščari. Direktor JP „Vojvodinašume“ Marko Marinković rekao je da požar još nije ugašen i da se na terenu svakodnevno nalazi blizu 300 ljudi.

Preliminarni satelitski podaci pokazuju da otisak požara prelazi 10.000 hektara, dok se procenjuje da je zahvaćeno između 4.500 i 5.000 hektara obraslih površina. Precizne razmere štete biće poznate nakon detaljnog snimanja terena i izrade sanacionog plana.

– Zahvaćeno je više od trećine Deliblatske peščare i ovo je najveći požar u njenoj istoriji. Imamo sistem rane detekcije, termalne i obične kamere, opremu, obučene ljude i monitoring koji radi 24 časa, ali su priroda i klimatske promene pokazale da moramo dodatno da se prilagođavamo – naveo je Marinković.

Upravo zbog posledica tog požara, tokom Šumarijade potpisan je Memorandum o saradnji „Srbijašuma“ i „Vojvodinašuma“, kojim je predviđena podrška obnovi i sanaciji Deliblatske peščare.

Marinković je ocenio da će podrška „Srbijašuma“, kao i razmena znanja i iskustava, omogućiti da sanacija bude brža i kvalitetnija.

– Važno je da okupimo sektor šumarstva i sektor zaštite prirode kako bismo sanaciju Deliblatske peščare uradili sveobuhvatno i kvalitetno. Reč je o izuzetno vrednom zaštićenom prirodnom dobru i moramo pokušati da ga vratimo u stanje pre požara – poručio je Marinković.

XXIV Šumarijada na Zlatiboru tako je, pored tradicionalnog okupljanja šumara, otvorila i jedno od najvažnijih pitanja sa kojima će se struka suočavati u narednim godinama – kako uz znanje ljudi na terenu, nove tehnologije, veštačku inteligenciju i bolju saradnju institucija zaštititi šume od sve učestalijih posledica klimatskih promena.




Glas zapadne Srbije/PP Media