MORAVSKI KORIDOR – NOVA KAPIJA CENTRALNE SRBIJE, SAOBRAĆAJNICA KOJA SKRAĆUJE PUTOVANJE I POKREĆE RAZVOJ ČITAVOG REGIONA

Čačak / Kraljevo - Skorašnje otvaranje deonice Moravskog koridora od petlje Preljina kod Čačka do petlje Adrani kod Kraljeva, duge oko 29 kilometara, predstavlja jedan od najvažnijih trenutaka u završnoj fazi izgradnje auto-puta E-761.

 

Ova deonica, u javnosti već prepoznata kao auto-put Čačak–Kraljevo, donosi znatno bržu vezu Moravičkog i Raškog okruga, uvodi Kraljevo u savremenu mrežu auto-puteva i zaokružuje jednu od najznačajnijih infrastrukturnih investicija u centralnoj Srbiji. Prema najavama predsednika Srbije Aleksandra Vučića, u saobraćaj se pušta oko 29 kilometara nove trase, dok nakon toga ostaje još oko 12 kilometara između Adrana i Vrbe za završetak celog Moravskog koridora. 

Moravski koridor, auto-put od Pojata do Preljine, dugačak je oko 112,4 kilometra i povezuje Koridor 10 sa auto-putem „Miloš Veliki“, odnosno Koridorom 11. Projektovan je kao moderna saobraćajnica sa dve kolovozne trake po smeru, širinom od 30 metara i projektovanom brzinom od 130 kilometara na čas. Na trasi su predviđene petlje, mostovi, nadvožnjaci, podvožnjaci, sistemi za naplatu putarine, telekomunikacioni koridor i obimni hidrotehnički radovi u dolini Zapadne Morave.

 

PRVI DIGITALNI AUTO – PUTNI NAJMODERNIJA SAOBRAĆAJNICA U ZEMLJI

Moravski koridor nije običan auto-put. On je zamišljen kao prvi digitalni, odnosno „pametni“ auto-put u Srbiji. Duž trase se gradi telekomunikaciona mreža koja treba da omogući savremeno upravljanje saobraćajem, bržu razmenu informacija, upozorenja vozačima u realnom vremenu, bolju kontrolu bezbednosti i pouzdaniju vezu sa budućim industrijskim zonama. Bechtel navodi da projekat uključuje potencijal za više od 1.000 kilometara optičkih kablova, dok ENKA ističe da se duž trase razvija telekomunikaciona mreža spremna i za 5G infrastrukturu. 

Posebna vrednost projekta je u tome što se, pored auto-puta, uređuje i prostor uz Zapadnu Moravu. Zbog plavne prirode doline kroz koju koridor prolazi, radovi obuhvataju regulaciju vodotokova, izgradnju nasipa, novo uređenje rečnih korita i zaštitu okolnih naselja od poplava. Prema podacima Bechtela, projekat obuhvata desetine kilometara regulacije reka i nasipa, čime se saobraćajni projekat pretvara i u veliki projekat zaštite stanovništva i imovine.

 

AUTO – PUT KOJI POKREĆE PRIVREDU

Značaj Moravskog koridora najpre se meri vremenom koje će građani i privreda uštedeti. Kruševac, Trstenik, Vrnjačka Banja, Kraljevo i Čačak dobijaju bržu i sigurniju vezu sa najvažnijim pravcima u zemlji. Teretni saobraćaj biće efikasniji, transport robe predvidljiviji, a industrijske zone dostupnije domaćim i stranim investitorima.

Upravo zato se Moravski koridor često opisuje kao nova razvojna osa centralne Srbije. On povezuje područje na kojem živi oko pola miliona stanovnika, uključujući veća naselja i privredne centre poput Kruševca, Kraljeva i Čačka. Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture navodi da je projekat od izuzetnog značaja jer centralne delove Srbije povezuje sa dva najvažnija putna pravca u zemlji.

 

 

Privreda dobija kraće rokove isporuke, bolju logistiku i veću sigurnost poslovanja. Za investitore je blizina auto-puta jedan od ključnih uslova za ulaganje, a za lokalne samouprave šansa da industrijske zone postanu konkurentnije. Bechtel navodi da je planirano formiranje tri industrijske zone duž koridora, uz podršku telekomunikacione mreže, što treba da doprinese ekonomskom razvoju lokalnih sredina.

 


NOVA ŠANSA I ZA TURIZAM

Pored privrede, veliki dobitnik biće i turizam. Vrnjačka Banja, Goč, Žiča, Mataruška Banja, Kraljevo, Čačak, Ovčarsko-kablarska klisura i brojni manastiri, izletišta i banjski centri postaće dostupniji posetiocima iz Beograda, Niša, zapadne Srbije i regiona.

Kada putovanje postane kraće i udobnije, turistička mesta dobijaju više dnevnih izletnika, više vikend gostiju i veće šanse za razvoj hotela, restorana, seoskog turizma, banjskih sadržaja i porodičnih biznisa. Moravski koridor zato nije samo put za teretne kamione i automobile, već i put koji može da oživi mala mesta, poveže kulturnu baštinu i prirodne lepote i učini centralnu Srbiju vidljivijom na turističkoj mapi.

KAKO JE TEKLA GRADNJA?

Radovi na Moravskom koridoru počeli su u decembru 2019. godine, svečano kod mesta Jasika u blizini Kruševca, samo nekoliko dana nakon potpisivanja komercijalnog ugovora sa američko-turskim konzorcijumom Bechtel–ENKA. Tada je najavljeno da će auto-put povezati sve veće gradove centralne Srbije i spojiti Koridor 10 sa auto-putem „Miloš Veliki“.

Projekat je podeljen na tri glavne deonice: Pojate–Kruševac, Kruševac–Adrani i Adrani–Preljina. Prva deonica, od Pojata do Makrešana, duga 16,95 kilometara, puštena je u saobraćaj 29. aprila 2023. godine. Zatim je 7. decembra 2023. otvoren deo od Makrešana do Kruševca, odnosno Koševa, dug 10,88 kilometara. Treći veliki korak bio je završetak i otvaranje trase od Kruševca do Vrnjačke Banje, duge 30,02 kilometra, 22. decembra 2024. godine.

Otvaranjem deonice Vrnjačka Banja–Vrba, a zatim i skorašnjim puštanjem u saobraćaj trase Preljina–Adrani, Moravski koridor ulazi u završnicu. Time centralna Srbija dobija sve duži neprekinuti niz modernog auto-puta, dok se kompletan završetak očekuje nakon preostale deonice između Adrana i Vrbe.

IZAZOVI, BLOKADE I OPSTRUKCIJE NA TERENU

Kao i svaki veliki infrastrukturni projekat, Moravski koridor nije građen bez problema. Pored složenog terena, velikih hidrotehničkih zahvata, pomeranja rečnih tokova i obimne izgradnje mostova i nasipa, radove su pratile i imovinsko-pravne teškoće, zahtevi za naknadu štete i nezadovoljstvo dela građana na pojedinim delovima trase.

Tokom gradnje zabeležene su blokade radova i mašina. Meštani Zablaća kod Čačka blokirali su radove krajem 2023. godine, nezadovoljni zbog, kako su navodili, oduzete a neisplaćene zemlje. U čačanskim selima Baluga, Mojsinje, Stančići i Donja Gorevnica blokade su trajale mesecima. Slične blokade zabeležene su i na delu između Adrana i Mrčajevaca, gde su meštani Obrve, Miločaja i Adrana zaustavljali radove tražeći rešavanje pitanja nadoknade za parcele uzete za izgradnju auto-puta.

Bilo je i protesta zbog štete za koju su pojedini meštani tvrdili da je nastala tokom gradnje, naročito u okolini Kraljeva i Trstenika. Ti događaji su povremeno stvarali zastoje, pritisak na izvođače i dodatne izazove za investitora, ali nisu zaustavili projekat.

Važno je, međutim, naglasiti da se kod ovakvih projekata često prepliću javni interes, privatna imovina, sudski postupci i lokalne brige stanovništva. Zbog toga su primedbe građana, javne konsultacije i korekcije planskih rešenja bile deo procesa još u pripremnoj fazi. Dokumentacija projekta beleži da su tokom javnih konsultacija dostavljani komentari građana i da su pojedini predlozi delimično ili u potpunosti prihvatani.

Uprkos svemu tome, Moravski koridor je nastavio da napreduje. Otvoreni kilometri auto-puta pokazuju da je država uspela da savlada i tehničke i društvene izazove, a da projekat od nacionalnog značaja uvede u završnu fazu.

PUT KOJI MENJA SVAKODNEVNI ŽIVOT

Za građane centralne Srbije Moravski koridor znači mnogo više od nove trake asfalta. On znači kraće putovanje do posla, škole, lekara, fakulteta, aerodroma, banje ili turističke destinacije. Znači manje prolaznog saobraćaja kroz naselja, veću bezbednost i bolju povezanost sa ostatkom zemlje.

Za privrednike, to je put do tržišta. Za turizam, to je poziv gostima da lakše dođu. Za lokalne samouprave, to je razvojna šansa. Za mlade ljude, to je poruka da njihov kraj nije zaobilažen, već povezan sa najvažnijim tokovima Srbije.

MORAVSKA DOLINA DOBIJA NOVU BRZINU

Moravski koridor je jedan od onih projekata čiji će se puni efekti meriti godinama nakon završetka. Već sada je jasno da menja saobraćajnu mapu Srbije, približava gradove koji su decenijama čekali bolju vezu i daje novu snagu dolini Zapadne Morave.

Skorašnje otvaranje deonice Čačak–Kraljevo zato nije samo još jedna građevinska vest. To je simbol ulaska centralne Srbije u novu fazu razvoja. Moravski koridor povezuje puteve, ali još važnije — povezuje ljude, privredu, turizam i budućnost.

Od Pojata do Preljine, preko Kruševca, Vrnjačke Banje, Kraljeva i Čačka, Moravski koridor postaje auto-put koji Srbiji daje novu razvojnu osovinu, a Moravskoj dolini novu ekonomsku energiju.

 

 

GZS