којој је становништво током Другог српског устанка, тражило спас од Турака.

“Карађорђев војвода Хаџи- Продан Глигоријевић на овом месту је скривао своје устанике, овде су прављени збегови. У пећини су проводили дане, јели шта су имали, ковали планове и одатле ишли у даљу борбу против Турака”, рекао је за РИНУ, Милоје Остојић из ТО Ивањица.

 Милоје Остојић, фото: РИНА

Ова пећина сврстава се у малобројна палеолитска налазишта на централном Балкану, а до сада су археолози истражили првих четири стотине метара. Према непотврђеној легенди излаз из ове пећине је у драгачевском селу Котража, али још нико је није препешачио до краја.

“Кад се прође први ходник дужине од 400 метара, наилази се на велику дворану у којој се може видети сјајан пећински накит, сталактити и сталагнити. Део је оштећен јер су посетиоци улазили и ложили ватре, правили прославе, па чак и дочеке нових година и рођендане. Остало је доста гарежи. Висина дворане је преко 16, а у неким деловима и преко 20 метара. И док у пећинима углавном имају до две врсте слепих мишева, у Хаџи-Продановај има око шест, од чега су три ендемске врсте и нема их на другим местима ”, изјавио је Остојић.

 Пећински накит у Хаџи Продановој пећини, фото: РИНА

Археолошки, спалеолошки и туристички потенцијал овог локалитета је такође препознат од стране надлежних институција. Из буџета ресорног министарства и локалне самоуправе издвојен је новац за њену реконструкцију. У претходном периоду изграђен је степенишни прилаз, потпорни зид, али и реконструисана Аџијина црква поред чијег улаза и данас стоји окачено црквено звоно – поклон краља Александра.

ГЗС/ РИНА

Звоно испред цркве поклон краља Александра, фото: РИНА