Сабор у Гучи: народна повесница и трбушне новине 


U Srbiji danas do 17 stepeni              Todorović: studija je pokazala da postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda ni na koji način ne ugrožava stanovništvo             

 
Сабор у Гучи: народна повесница и трбушне новине
Trenutno na sajtu: 435       |       Podeli:
15.10.2020 | 0 коментар(а)



Гуча – Културно просветна заједница Србије из Београда и КПЗ у Гучи представиле су јуче издање „Шездесет година Драгачевског сабора у Гучи 1961 – 2020”,
Саборска младост у Гучи, фото: ГЗС

аутора Нике Николе Стојића, Радована М. Маринковића, Јовише М. Славковића и Зорана Маринковића. Уредник ове народне повеснице која обухвата све важне дане, људе збитија највећег народног сабора у Србији јесте Живорад Ајдачић, и међу корицама (320) страница нижу се лепа сећања о сваком од 59. Сабора, јунацима и губитницима, знаним и незнаним мајсторима трубачким.
Међу бројним поглављима смештено је и једно под називом „Није нормалан ко не полуди”, где су наведени и вишегодишњи текстови Гвоздена Оташевића, дописника „Политике” и новинара Гласа западне Србије из Чачка. Ту, уз остало стоји...

Поред званичних такмичења (оркести, трубачи, здравичари, носиоци најлепше српске ношње, народни вишебој), Драгачевски сабор има и незванични део програма. Наиме, продавци сувенира (не само мајица, капа, качкета...) надмећу се у духовитости штампаним порукама и паролама на ономе што нуде потенцијалним купцима.
Тај део програма измиче пажњи и посленицима „седме силе”, који најављују програм и објављују имена победика. Не изостају изјаве организатора, такмичара и сабораша о томе како су у Гучи забавља, шта се памти и шта не треба заборавити.

Јосип Броз чувен скроз

Изузетак је Гвозден Оташевић, новинар београдске Политике, који је помно бележио и објављивао поруке походника Гуче у време сабора. Неке је уврстио у своју књигу „Гуча у тајним америчким депешама” (Гуча, 2015).

Ево, поприлично примера - а више их је! - који сведоче да су сабораши духовити људи, увек спремни да се и хуморно огласе. А, Гвозден Оташевић истиче: „Сваке године у Гучи појављују се и специјалне зидне, тачније трбушне новине, јер уз помоћ сито штампе и мајица није тешко да ову јевтину гардеробу украсе свакојаким порукама. Из њих се да видети какво је политичко, привредно, али и љубавно стање у народу.”
Година 2010: Моја жена је голман, све ми брани; Волим ташту као Кока колу, хладну и на столу; Боље да љуља него да жуља; Миран сам и повучен док сам обучен; Мени не треба диплома, моја жена све зана; Када сам прочитао да је алкохол штетан, више не читам; Нема туге, нема бола све док има алкохола; Боље пиво у руци, него пос`о у струци; Боље мешати алкохол, него малтер; Друже Тито скренули смо с пута, сад нас јашу и Курта и Мурта...

Година 2011: Ја те само желим, нек те воли твоја мама; Не прекидај жену док ћути; Тежак рад можда никога није убио, али зашто ризиковати; Живиш, живиш, па се ожениш; Мешам цимера који хрче за цимерку која уздише; Када се пије - пијем, када се једе - једем, када се ради - не сметам; Док не пробам лава, за мене је прасе краљ животиња; Ако ми позајмиш 100 евра, бићу ти дужан до краја живота; Ваљда и ја једном могу да будем пијан сваки дан; Дебео сам из принцима...

Година 2012: Седнемо к`о људи, напијемо се к`о свиње; Паре нису проблем, пара нема...

Година 2013: Свако има право да се креће и да буде кретен; С муком зарађујем, с мераком трошим; Немам девојку - не да ми жена; Ја сам јако лош пример; Кроз мој живот пролазе многе будале, само ја остајем; Ожењен сам, али ништа озбиљно; Одличан сам у кревету - могу да спавам сатима; Ја сам газда у кући док жена не дође; Конобар, донеси врата да изађем...

Саборске мајице: Рашо и Ратко

Година 2014: Лопови не крадите, држава не воли конкуренцију; Е, да ми је памет к`о апетит; Боље бити један дан као вук, него цео живот - овца; Пијем само у два случаја - кад ми је рођендан и кад није; Мењам жену за шта хоћеш; Ја шта могу да јој обећам, то нико не може да купи; Е сад нећу ни како ја нећу; Нисам ја дебела, ја сам риба ипо; Са добрим мачором сваки месец је фебруар; У рају ме не желе у паклу ме се плаше; Моја деца мисле да сам банкомат; Добро отвори очи кад се жениш, а после затвори; Не знам да кувам, ал` сам добра риба; Драги, ја сам у Гучи, шта ће да једеш - сам одлучи; Драги, отишла сам код комшинице на пет минута, а ти промешај ручак сваких пола сата...

Година 2015: Зна се ко вози трактор, а ко отвара капију; Хладно пиво, вруће жене, то је рај за мене; Превише сам лепа да бих радила; Нема тих пара које ја не могу да потрошим; Пиво је разлог да устанем свако поподне; Ум царује док снага не полуди; Ко учи, знаће, ко краде - имаће; Сваки прави момак има пивски стомак; Ако Бог да здравље, узеђу боловање; Не можеш ти бити толико ружна колико ја могу бити пијан; Боље љубим него што кувам; Мишиће сам оставио у другој мајици; Боже дај ми срећу и здравље, за памет ми је касно...

И тако, од сабора до сабора. Вашарска гунгула, у којој, како неко рече, „није нормалан ко не полуди”. Али, и то је Драгачевски сабор трубача, и то је такмичење, али - незванично. А, можда би могло да се озваничи, па да се зна ко је победник, које најдуховитији сабораш.

ГЗС

 

 




PODELI:










Пошаљите ову вест Вашим пријатељима!
ovde slika


guca novine

Оставите коментар

Коментари који садрже псовке, увредљиве, вулгарне, шовинистичке или претеће поруке неће бити објављени. Мишљења изнешена у коментарима су приватно мишљење аутора коментара и не одржавају ставове Гласа Западне Србије.

Ваше име:
Ваш коментар:

Спам заштита:

 

Коментари посетилаца (0)

Вест нема коментара.
Будите први који ће коментарисати ову вест!


 















 


 

© Глас Западне Србије
Жупана Страцимира 9/1, Чачаk
032 347 001
redakcija@glaszapadnesrbije.rs

Импресум

Статистика сајта:
Прес: 157.515.106 посета
Тренутно на сајту: 435 посетилац(a)