На путу до посла, Милош Дивљаковић из Лучана налетео је на право мало богатсво. Новчаник пун картица и кеша са више од 200.000 динара нашао се на улици пред њим, а Милош се ни у једном моменту није поколебао око тога шта му је чинити. Поштењу, како каже, данас учи своју децу баш као што су његови родитељи научили њега.

- Стао сам, подигао га и видео да власник није одавде, већ из Трстеника. Новац нисам ни бројао, али сам приметио да га количински има пуно - прича Милош.

Како каже, прво је покушао да нађе власника преко друштвене мреже Фејсбук и јави да је новчаник код њега и да ће га однети у полицијску станицу.

- Нашао сам човека на Фејсбуку са скоро идентичном фотографијом власника и послао му поруку да је новчаник код мене. Пошто ми није одговарао, писао сам и његовој супруги до које сам такође дошао преко његовог профила. У поруци сам написао да је њен супруг изгубио новчаник и да сам га пронашао. Написао сам да ћу однети у полицијску станицу и да га могу тамо преузети - прича Милош.

Након неколико минута Милош је добио позив од супруге мушкарца чији је новчаник пронашао и испричала му шта се догодило.

- Позвала ме је путем Фејсбука и захвалила ми се. Рекла да ће ме њен муж назвати са приватног броја јер је изгубио и телефон на који је покушала да га добије заједно са новчаником, што ја нисам знао. После 20 минута ме је назвао. Рекао ми је да је био у путу и да је тренутно на Златибору. Рекао сам да сам однео новчаник у полицијску станицу - прича Милош.

Власник га је након преузимања новчаника назвао око 17 часова и питао га да се виде како би му се одужио, што је Милош одбио.

- Радио сам па нисам могао да излазим, а искрено, нисам ни хтео да прихватим награду. Он је инсистирао да се видимо, али ја нисам хтео да прихватим то због награде коју је инсистирао да ми да и пожелео сам му срећан пут. Рекао је да мора да ми се одужи како зна и уме и да ће, пошто често путује на Златибор, свратити успут да се видимо - прича Милош.

Како додаје Милош, мушкарац из Трстеника није могао да верује да је новчаник остао нетакнут и да је све било ту.

- Колико сам схватио, мислим да је ставио на кров аутомобила телефон и новчаник и да је заборавио на то - прича Милош.

Истиче да му кућно васпитање није дозволило да се поколеба у одлуци ни једног момента.Мене су тако родитељи васпитали и покушавам исто то да пренесем на своју децу. Драго ми је што сам осветлао образ свом месту - закључио је Милош.

ГЗС / Телеграф