Да тамо ипак домаћем становништву баш и не цветају руже доказ је и све више Kубанаца који се исељавају у потрази за послом. Десеторо њих стигло је и на једну од најпосћенијих српских планина. Због немогућности привикавања на климатске услове троје је одустало, па је сада у радном односу на Златибору седам житеља ове егзотичне земље. Анхел Морено је напустио родни Варадеро где је за њихове услове имао надпросечну плату која је износила око 50, док се мнимална тамошња примања крећу око 30 евра.

Фото: РИНА

"По образовању сам адвокат, али сам радио као електричар и та примања су била недовољна. У првом моменту нисам знао да ћу доћи у Србију, отишао сам у Русију где сам радио два ипо месеца на грађевини, међутим нисам био задовољан условима, затим сам видео прилику у Србији. Златибор је туристичко место где циркулише много људи, различитих вера и нација, а нас су одлично прихватили, пријатељски нам пружили руку и шансу да зарадимо новац", каже Анхел за РИНУ.

За њега је Златибор прелеп, али потпуно другачији од родне земље. Са снегом није имао прилику често да се сретне у животу, а овде га је први пут угледао у изобиљу. На ниске температуре тешко се прилагођава, топло се облачи и жељно ишчекује вреле летње месеце.

Фото: РИНА

"Читава моја породица каже да је ово прелепо место. Разлика јесте што је хладно, али и овде су људи дружељубиви, излазе ти у сусрет да ти олакшају свакодневицу. По томе смо слични. У овом моменту не планирам да напустим Златибор и вратим се у мој родни Варадеро на Kуби, зато што овде имам добру понуду за посао и планирам дуже остати. У мојој земљи је јако тешко за цео народ. Економоска ситуација је јако лоша, и ја управо уз Србије шаљем новац мојој породици. Имам две мале девојчице које су остале са супругом на Kуби и јако ми недостају. Тек ћу их видети за годину или две дана, јер смо превише географски удаљени", каже Анхел.

На привременом раду на Златибору је и Гена Мехрејез која је сина оставила у Варадеру. Туга је, како каже, превелика али рад далеко од куће тренутно је једини начин да прехрани породицу. Не либи се тешких послова и пре свега је пожртвован радник.

"Јако је тешко напустити своју земљу, своју породицу. Морали смо да све оставимо јер нисмо имали другу опцију. Доста је тешко живети на Kуби, плате су јако мале и недовољне за живот. Посао сам добила преко агенције и упустила се у непознато. У Русији нам је било јако лоше, људи су много хладни, а овде на Златибору је скроз друга прича. Људи су опуштени и весели као и ми. Ниједног тренутка се нисам покајала што сам стигла у Србију, за сада обављам посао спремачице и задовољна сам", каже Гена.

Највећа баријера им је тренутно непознавање језика, али се надају да ће временом тај проблем успешно превазићи. Сви су запослени у једном од хотела на пословима одржавања. Послодавци су са њима задовољни, а од ове сардње корист имају обе стране.

"Kако нисмо могли да пронађемо довољно радне снаге овде код нас, појавила се могућност да склопимо сарадњу са једном агенцијом и да доведемо раднике са Kубе. Ми смо ту идеју прихватили, и делује да смо донели праву одлуку. По менталитету јако су слични нама, ведрог духа, весели и вредни, тако да су се супер уклопили са нашим запосленима. Углавном мушкаци су код нас запослени као радници на одржавању целог комплекса, док су жене углавном собарице", изјавио је Лазар Маринковић оперативни менаџер апартманског насеља на Златибору.

Осим посла и пристојне зараде Kубанци су на Златибору стекли и праве пријатеље. Оно што греје душу и срце овим вредним, ведрим али напаћеним људима јесте управо гостопримљивост српског народа, али и вечери које проводе уз кубанску музику и неизбежну салсу.

ГЗС/РИНА