за кинеске раднике. Његова градња кренула је у марту 2020. уз веома комликоване геолошке услове. Константно смењивање секција доброг и лошег материјала од извођача је захтевало прилагођавање различитим технологијама градње и након 36 месеци мукотрпног рада, успешно је изведен пробој десне тунелске цеви.

Фото: ГЗС

„На дужини цеви од 2665 метара имали смо разлику у спајању две цеви од само два центиметра висински и само седам центиметара положено, што се може оценити као веома прецизно и за сваку је похвалу”, казао је за ГЗС одговорни извођач за тунеле Никола Миљковић.

Ипак, за неимаре на овом пројекту нема одмора, па су преостали грађевински радови у пуном јеку.

„Тунел је пробијен у калотном делу, преостало је да се заврши мање од 100 метара опораца, са обе стране се врши ископ, настављамо са израдом темеља, хидроизолацијом и постављањем секундарне облоге тунела”, прецизирао је руководилац надзора за тунеле Блажо Дутина.

Руководилац надзора за тунеле Блажо Дутина, фото: ГЗС

Према речима инжењера Миљковића сви радови се изводе симултано како би се додатно скратило време изградње и како би се што пре ушло у другу фазу радова.

Друга фаза подразумева електромашинске радове као и опремање тунела што представља нови изазов.

„То су потпуно другачији радови са великим бројем радника, механизације и захтева хируршку прецизност, јер то су заправо вене кроз које ће функционисати све, од аутоматике, сигнализације, дојаве пожара, одводње, тако да је пред нама изузетно озбиљан посао”, истакао је Миљковић.

Одговорни извођач за тунеле Никола Миљковић, Фото: ГЗС

До пробоја леве тунелске цеви остало је нешто мање од 120 метара, па су радови убрзани а повећан је и број радника.

„Ископ се врши и са излазног и са улазног портала, тренутно смо у лапорима на излазном порталу, тај материјал је погодан за копање, дневно се врши три метра ископа, али ускоро очекујемо појаву једне раседне зоне односно прелазак на дијабазну формацију, па је очекиван спорији дневни напредак, али у сваком случају крај априла је крајњи рок за пробој ове цеви”, истакао је Дутина.

Лаз је тренутно најдужи тунел у Србији, његова градња пролазила је кроз различите фазе, а инжењери Блажо и Никола кажу да је на његовој градњи било и тешких и лепих тренутака, али да им је учешће на овом пројекту значајно променило животе и то на боље, пре свега јер су добили могућност да раде и усавршавају се у својој земљи.

фото: ГЗС

„Најтежи тренутак којег ћу се увек сећати догодио се на самом почетку ископа са излазног портала када је цела тунелска конструкција потонула буквално преко ноћи и морало је да се сруши 20 метара и да се гради из почетка”, сећа се Блажо Дутина.

А када је реч о лепим тренуцима Никола Миљковић истиче динамику посла, дружење са кинеским колегама које је изузетно коректно а као сатисфакција за рад и залагање, овај млади инжењер проглашен је од стране кинеских колега за најбољег радника 2022. године, када му је уручен и Сертификат части.

Фото: ГЗС

„Ипак, пробој најдуже цеви у Србији за мене је био посебан тренутак у животу”, закључио је Миљковић.

Глас западне Србије