сведочанства о настанку и нестајању презимена на простору где су се укрштали ветрови, путеви, војске, вере...
Поштоваоци писане речи, а посебно љубитељи историјско-географске грађе, имаће прилику да се у четвртак (15. јуна), у нововарошкој Библиотеци упознају са 11. књигом Салиха Селимовића (73), професора и историчара из Сјенице – „Презимена и њихово порекло на Сјеничко-пештерској висоравни“.
Промоција је заказана за 19 сати, а о пролетос објављеној књизи у издању ужичког „Графичара“, поред аутора, говориће неколоико познавалаца његовог дела, док ће чланови аматерске глумачке дружине казивати одломке из књиге.
Трагајући по архивама, прелиставајући хиљаде страница књига и периодике, али и табанајући по селима, од Кладнице, до Бара, Долића, Буђева, Корита и Карајукића Бунара, истраживач је међу корице књиге сабрао податке о 740 презимена, о коренима фамилија, одакле су им стигли преци и где су се све запутили и свили гнезда.Уз гранање лозе, аутор доноси и низ појединости о знаменитим именима, а код православаца наводи и крсне славе.
- Највећи број презимена настао је у другој половини 19. века, а нека су старином, још из 16. века - каже Селимовић.- Уз писане трагове, казивања најстаријих људи, без обзира на сву могућу субјективност, била су, ипак, драгоцена и најчешће путоказ за даља истраживања. Морам да кажем и то да сам наилазио на неразумевање, па чак и на отворено одбијање сарадње код појединаца. Многа презимена су се мењала из више разлога...
Овде су се вековима укрштали ветрови, путеви и каравани, а на стратешки важном простору сукобљавали интереси и војске. Зато су и занимљиви подаци о кретању и где се насељавало и селило православно и муслиманско становништво, како су овамо стизали Васојевићи, Кучи, Пипери, Морачани, али и Клименти, Малисори и друга католичка племена од Скадра и околине. На историјске ломове и сеобе утицало је и то што је овај простор био „копча“ између Босанског и Косовског вилајета, Кнежевине Србије и Црне Горе, а затим и као тампон зона и коридор до „топлих мора“ моћних комшија.
Аутор књиге Салих Селимовић
- Становништво је одлазило и долазио и, што је рекао један од саговорника, „стално је врвило“ - наглашава Селимовић.- Ратови, буне, устанци, разне епидемије, аграрна пренасељеност, крвна освета, па и сваковрсни притисци били су узроци страдања и миграција, а на опстанак народа улогу су имале и природно-географске карактеристике простора с просечном надморском висином од око 1200 метара.
Пишући о пореклу породица, аутор књиге наводи да су презимена уписивана по оцу или много ређе по мајци. Настајала су и по звању и титулама родоначелника, многа су регистрована по занимању родоначелника, надимку, некој телесној и карактерној особини, затим у вези са неком животињом или биљком. Постоје презимена каже, и као атропоними, ојконими ( по месту или крају) или као етноними (по етничком, племенском, братственичком поореклу).
Слелимовић подсећа и на најбројнија презимена на Сјеничко-пештерској висоравни, као и без којих су породица, православних и муслиманских, матичне књиге...
Наставља истраживања
- Остајем у обавези да наставим истраживања, јер нисам сва стара, старија и новија презимена успео да прикупим и обрадим у оној мери којој сам желео - не предаје се неуморни истраживач и хроничар висоравни.
Извор: Златар инфо, Д. Гагричић
