Чобанице против медведа 


U Srbiji i dalje veoma izražen toplotni talas, crveni meteo-alarm u celoj zemlji              Bajina Bašta domaćin 61. MOSI              U Novoj Varoši održan sastanak polimskih opština i rukovodstva Republičkog geodetskog zavoda              U Ivanjici prekosutra konstitutivna sednica novog parlamenta              Priboj domaćin atletskog mitinga „Serbian open” 4. septembra             

 
Чобанице против медведа
Trenutno na sajtu: 229       |       Podeli:
27.12.2021 | 0 коментар(а)



Чачак - Много што шта су доживели малобројни мештани подголијских села током свакодневне

борбе са ћудима ове, по многима једне од најлепших планина Старе Србије. Лепа али и сурова, речи су којима Голију описује све већи број посетилаца, а снегови и мећаве су уобичајене појаве, чак и током летњих месеци. У сећању најстаријих Голијаша, који се не клањају техничким помагалим нити увече гледају у „кутију”, најзачајнији датум на основу кога су са великом вероватноћом знали дугорочну временску прогнозу био је, а и данас је, слава Томиндан (19. октобар). Према њиховим казивањима ако пре овог празника падне снег, зима ће бити блага и топла. По свему судећи, зима што долази биће хладна и дуга због снега који  пада ових дана, али то није једина брига која спопада углавном времешне житеље планинске лепотице.У селима Куманица, Принчево Брдо, Глеђица, Беле Воде и другим, током раног повечерја и дугих ноћи главна тема ових дана су дивље звери, свиње и медведи којих ту није било до почетка рата у Босни и Херцеговини.

Фото: ЛУ „Каона”

Пре тога, скоро једина опасност за, тада далеко бројнија домаћинства у Глеђици, биле су лије кокошарке, док је граорке, голошијанке и друге коке вребао кобац са свог неба. „Уј, уј, ено га опет, однесе је у Ралетића поток” говорио би Милосав Лепосавић свом унуку Ацу, више да прекори супругу Анку због непажње него што би му било жао живине.Сада је људи далеко мање, стоке и живине исто тако, али се дивљач намножила и без икаквог страха силази до кућа у потрази за храном. Дивље свиње су скоро обесмислиле гајење кромпира, жита и кукуруза од пролећа до јесени, а од јесени до пролећа штете на Голији праве медведи, ломећи стабла шљива, јабука и крушака. Новијих дана упадају у торове и оборе где убијају овце и свиње. А оно што зачуђује и плаши мештане је да медведи са првим снегом не одлазе на зимски починак већ настављају да походе пчелињаке у којима остављају крш и лом.Према речима Будислава Вукашиновића, искусног пчелара из Глеђице, медведи више штете у пчелињацима праве у рано пролеће, али у овом селу између две реке, испод кога настаје Моравица, непрестано се креће женка са три младунчета, једним старијим и два млађа. Трагови њиховог кретања прусутни су свуда а медведица са мечићима снимљена је камерама које су на више места постављене у овом крају ради њиховог праћења.- Камере које су поставили истраживачи са Ветеринарског и Биолошког факултета из Београда, који прате бројност и кретање медведа, забележиле су и једног мужјака капиталца од 180 килограма на месту Шанчеви на путу Братљево – Ковиље - каже Вукашиновић за Политику.На питање какве штете наносе пчелама и постоји ли сигурна заштита против све бројније медвеђе популације, Вукашиновић одговара:- „Многи мисле да је медведима главна храна мед у кошницама али они далеко више воле да једу пчелиње легло због беланчевина у ларвама. Уколико би појели само мед то би могло да се надокнади прихраном али, уништавајући легло, друштва слабе и угињавају. Мени су на тај начин током раног пролећа у потпуности уништили осам најјачих друштава и њима није било спаса. Није било помоћи ни кошницама ни рамовима у њима који су били исцепкани на ситне комаде. 

Фото: Г.Оташевић

Заштите од упада медведа скоро да и нема. - Не постоји ограда и жица коју ове звери нису у стању да поломе и покидају. До сада су се мало ефикасније показале електричне чобанице које се повезују на два или три реда жице постављене на више нивоа. Према неким сазнањима, медведи испитују терен устима и ту су најосетљивији. Када мечка устима ухвати жицу и када је на тај начин здрма струја она то добро упамти и више не посећује пчелињак ни то место. Од електричних чобаница користимо батеријске и оне које се директно укључују у струју. Ове друге су ефикасније али су у нашем крају електрични водови одавно запуштени и зарасли па је довољан мали ветрић или снег да на жице падне грана или дрво, и тада читав крај нема струје. А ако медвед баш тада погоди да дође у пчелињак, њему тада спаса нема - закључује стамени горштак.

 

 

ГЗС/„ПОЛИТИКА”, Г.Оташевић




PODELI:








Пошаљите ову вест Вашим пријатељима!
ovde slika


MEDVED GOLIJA COBANICA

Оставите коментар

Коментари који садрже псовке, увредљиве, вулгарне, шовинистичке или претеће поруке неће бити објављени. Мишљења изнешена у коментарима су приватно мишљење аутора коментара и не одржавају ставове Гласа Западне Србије.

Ваше име:
Ваш коментар:

Спам заштита:

 

Коментари посетилаца (0)

Вест нема коментара.
Будите први који ће коментарисати ову вест!


 















 


 

© Глас Западне Србије
Жупана Страцимира 9/1, Чачаk
032 347 001
redakcija@glaszapadnesrbije.rs

Импресум

Статистика сајта:
Прес: 165.039.769 посета
Тренутно на сајту: 229 посетилац(a)