борбе са ћудима ове, по многима једне од најлепших планина Старе Србије. Лепа али и сурова, речи су којима Голију описује све већи број посетилаца, а снегови и мећаве су уобичајене појаве, чак и током летњих месеци. У сећању најстаријих Голијаша, који се не клањају техничким помагалим нити увече гледају у „кутију”, најзачајнији датум на основу кога су са великом вероватноћом знали дугорочну временску прогнозу био је, а и данас је, слава Томиндан (19. октобар). Према њиховим казивањима ако пре овог празника падне снег, зима ће бити блага и топла. По свему судећи, зима што долази биће хладна и дуга због снега који пада ових дана, али то није једина брига која спопада углавном времешне житеље планинске лепотице.У селима Куманица, Принчево Брдо, Глеђица, Беле Воде и другим, током раног повечерја и дугих ноћи главна тема ових дана су дивље звери, свиње и медведи којих ту није било до почетка рата у Босни и Херцеговини.
Фото: ЛУ „Каона”
Пре тога, скоро једина опасност за, тада далеко бројнија домаћинства у Глеђици, биле су лије кокошарке, док је граорке, голошијанке и друге коке вребао кобац са свог неба. „Уј, уј, ено га опет, однесе је у Ралетића поток” говорио би Милосав Лепосавић свом унуку Ацу, више да прекори супругу Анку због непажње него што би му било жао живине.Сада је људи далеко мање, стоке и живине исто тако, али се дивљач намножила и без икаквог страха силази до кућа у потрази за храном. Дивље свиње су скоро обесмислиле гајење кромпира, жита и кукуруза од пролећа до јесени, а од јесени до пролећа штете на Голији праве медведи, ломећи стабла шљива, јабука и крушака. Новијих дана упадају у торове и оборе где убијају овце и свиње. А оно што зачуђује и плаши мештане је да медведи са првим снегом не одлазе на зимски починак већ настављају да походе пчелињаке у којима остављају крш и лом.Према речима Будислава Вукашиновића, искусног пчелара из Глеђице, медведи више штете у пчелињацима праве у рано пролеће, али у овом селу између две реке, испод кога настаје Моравица, непрестано се креће женка са три младунчета, једним старијим и два млађа. Трагови њиховог кретања прусутни су свуда а медведица са мечићима снимљена је камерама које су на више места постављене у овом крају ради њиховог праћења.- Камере које су поставили истраживачи са Ветеринарског и Биолошког факултета из Београда, који прате бројност и кретање медведа, забележиле су и једног мужјака капиталца од 180 килограма на месту Шанчеви на путу Братљево – Ковиље - каже Вукашиновић за Политику.На питање какве штете наносе пчелама и постоји ли сигурна заштита против све бројније медвеђе популације, Вукашиновић одговара:- „Многи мисле да је медведима главна храна мед у кошницама али они далеко више воле да једу пчелиње легло због беланчевина у ларвама. Уколико би појели само мед то би могло да се надокнади прихраном али, уништавајући легло, друштва слабе и угињавају. Мени су на тај начин током раног пролећа у потпуности уништили осам најјачих друштава и њима није било спаса. Није било помоћи ни кошницама ни рамовима у њима који су били исцепкани на ситне комаде.
Фото: Г.Оташевић
Заштите од упада медведа скоро да и нема. - Не постоји ограда и жица коју ове звери нису у стању да поломе и покидају. До сада су се мало ефикасније показале електричне чобанице које се повезују на два или три реда жице постављене на више нивоа. Према неким сазнањима, медведи испитују терен устима и ту су најосетљивији. Када мечка устима ухвати жицу и када је на тај начин здрма струја она то добро упамти и више не посећује пчелињак ни то место. Од електричних чобаница користимо батеријске и оне које се директно укључују у струју. Ове друге су ефикасније али су у нашем крају електрични водови одавно запуштени и зарасли па је довољан мали ветрић или снег да на жице падне грана или дрво, и тада читав крај нема струје. А ако медвед баш тада погоди да дође у пчелињак, њему тада спаса нема - закључује стамени горштак.
ГЗС/„ПОЛИТИКА”, Г.Оташевић
