Снежана са седам патуљака, чика Љуба са мачкама и палма у саксији: Ово је српска пећина у којој се крије право спелеолошко благо 


U Srbiji danas temperatura do 23 stepena              U Skupštini danas konsultacije o izboru zamenika predsednika radnih tela              Novopazarski srednjoškolci najbolji u regionu              Plan rasturanja Republike Srpske!? Dodiku rade o glavi, ucene stižu i predsedniku Srbije              „Dodatna nastava” za najperspektivnije mlade fudbalere Borca              Zašto investirati u Zlatibor - 10 biznis ideja              Donacija Ženskom centru Užice              Rekonstrukcija fontane na Gradskom trgu             

 
Снежана са седам патуљака, чика Љуба са мачкама и палма у саксији: Ово је српска пећина у којој се крије право спелеолошко благо
Trenutno na sajtu: 455       |       Podeli:
16.12.2022 | 0 коментар(а)



Ужице - Спелеолошки бисер западне Србије налази се 14 километара од Ужица у северном делу Дрезничке градине.
Потпећка пећина, спелеолошки бисер западне Србије, Фото: РИНА

Потпећка пећина јединствена је на Блкану због изузетно великог улаза у облику потковице, који је висок око 50 метара. Према причама мештана, до Другог светског рата овде су постојале две пећине, једну су Немци срушили и затим су се оне спојиле и настао је такав јединствен, импозантан улаз. До улаза води 700 степеника, а онда се испред вас пружа неслућено богатство пећинског накита. Ипак, да бисте до тога дошли морате проћи кроз - тунел слепих мишева.

Потпећка пећина, спелеолошки бисер западне Србије, Фото: РИНА

 

"Могу се видети изузетни примерци сталактита, украса који висе са зидова и сталагмита, украса који расту из пода пећине. Пећински накит настеје спирањем вода кишница и потребно је неколико стотина година како би се направио само један центиметар. Поетиоцима увек скрећемо пажњу да рукама ништа не дирају јер тако ремете процес, али на жалост имали смо примере и кад се пећински накит кидао. Потпећка пећина је изузетно спелеолошко налазиште и овде су стручањаци имали пуне руке посла. На овом месту имамо пример спајања сталактита и сталагмита и тада настају пећински стубови", рекла је за РИНУ, Нина Илоски, туристички водич.

Потпећка пећина, спелеолошки бисер западне Србије, Фото: РИНА

Потпећку пећину је почетком 20 века истраживао Јован Цвијић. Процењује се да је дуга око 10 километара, а за посету је доступно првих 550 метара. Подељена је на четири дела - дворану под куполом, дворану змајева, Цвијићеву и затм дворану Снежана и седам патуљака. Спелеолози су овде били јако инспирисани у давању имена за пећинксе украсе, тако да само у Потпећкој пећини можемо видети - палму у саксији, чика Љубу и његове мачке, бебу која пузи, чељусти крокодила, камене змајеве, сове.

"За ову пећину везане су и бројне легенде које се преносе са колена на колено. Према једној од њих овде су живела два пећинска змаја која су чувала чудотворни извор који је, према предању, лечио нероткиње. Кад је извор пресушио змајеви су се скаменили, али њихови облици су и данас видљиви. Такође, за време турске окупације била је место у ком су се Срби крили од Турака. Кад би неко преминуо сахрањивали би га ту у близини, како не би открили склониште, а остаци ових људи су и пронађени, па извађени и достојно сахрањени. У унутрашњости се крије и мали олтар уклесан у стени, где се наш народ тада молио Богу", рекла је Нина.

Најниже дворане пећине су проверено лековите јер имају својства природне хипербаричне коморе у којој се концентрација кисеоника креће чак од 33 до 40 одсто.

“Гости не заобилазе да посете хипербаричну комору, а многи од њих кажу да се у том месту лакше и другачије дише. Улазили су астматичари који кажу да су једино овде продисали пуним плућима”, каже Нина.

Потпећка пећина представља својеврсан споменик природе, а у априлу прошле године уређена је њена унутрашњост када је урађена нова електроинсталација у главном ходнику и дворанама, па је ова историјска лепотица засијала новим сјајем.


ГЗС/РИНА




PODELI:








Пошаљите ову вест Вашим пријатељима!
ovde slika


uzice potpecka pecina speleologija speleoloski biser

Оставите коментар

Коментари који садрже псовке, увредљиве, вулгарне, шовинистичке или претеће поруке неће бити објављени. Мишљења изнешена у коментарима су приватно мишљење аутора коментара и не одржавају ставове Гласа Западне Србије.

Ваше име:
Ваш коментар:

Спам заштита:

 

Коментари посетилаца (0)

Вест нема коментара.
Будите први који ће коментарисати ову вест!


 















 


 

© Глас Западне Србије
Жупана Страцимира 9/1, Чачаk
032 347 001
redakcija@glaszapadnesrbije.rs

Импресум

Статистика сајта:
Прес: 155.770.089 посета
Тренутно на сајту: 455 посетилац(a)