Trojice, tako što je tri dana crveno slovo i ne radi se.

„Ono što je posebno važno, što je karakteristično u srpskoj tradicionalnoj kulturi jeste da su Trojice zavetni dani u mnogim gradovima i mnogim selima širom Srbije i to je ono što tom prazniku daje posebnu lepotu”, rekka je Snežana Šaponjić Ašanin za Glas zapadne Srbije.

Pojedina sela u Srbiji, kao i u čačanskom kraju slave zabvetnu slavu ili obetinu, prvog drugog ili trećeg dana Svetih Trojica.

„Zavetni dani, ili obetine se obeležavaju, tako što se obilaze takozvani Zapisi, idu litije koje uglavnom kreću iz crkve, posle Božanstvene liturgije i posle svakog tog drveta, koje  je nekada predstavljalo sam hram urezuje se krst, poliva se vinom i čitaju se molitve. To suz molitve za zdravlje, sreću čitavog sela, čitave društvene zajednice da bude dovoljno kišnih dana, dovoljno sunčanih dana, te da jednostavno letina dobro uspe”, zaključila je Šaponjić Ašanin.

Inače, druge Trojice kao zavetnu slavu proslavljaju Konjevići, Trepča, Jezdina, Brezovice, Banjica i Trnava, dok sela Stančići, Lipnica, Pridvorica i Zablaće slave treće. Svako selo i svaka porodica obeležava obetinu tako što mu dolaze gosti iz drugih krajeva i ona bude faktički kao jedna preslava slična Krsnoj slavi.

GZS

Priče o obetinama u zapadnoj Srbiji emitovane u emisiji „Jutro” na Prvoj televiziji: