Ужице је један од шест градова у Србији са највећим загађењем ваздуха током зимских месеци. Када крене грејна сезона концентрација чађи често прелази граничне вредности. У том граду 16.000 индивидуалних домаћинстава углавном користи фосилна горива, али се повећава број оних која се одлучује за дрвну био масу. Милан Љубеновић после двадесет година угаљ је заменио пелетом.

„Трошим мало мање од четири тоне пелета, што је годишње око 700 евра. Задовољан сам са пелетом због лаког одржавања, мањег загађења ваздуха али и једноставнијег рада", истиче овај Ужичанин.

Милан Љубеновић, фото: БиоЕн пројекат

Ако би упоређивали врсте горива, једна тона буковог пелета еквивалентна је са 500 литара лож уља, или 5.000 киловата електричне енергије, показале су анализе. Искоришћеност енергије код пелета је 98 одсто, а када се врши сагоревање у просеку једно домаћинство произведе тек око 25 килограма пепела годишње. Ипак, због разлике у квалитету, пелет је најбоље куповати код проверених произвођача, и размишљати на време.

„Они који су прешли на пелет, већ су научили да га купују када га има на стању. То је најчешће током лета, па до септембра, октобра. Све зависи од тога каква је година, и колико има залиха", каже продавац Александар Милекић.

Александар Милекић, фото: БиоЕн пројекат

Регионална развојна агенција Златибор у окиру пројекта БиоЕн, који подржава ГИЗ- Немачка организација за медјународну сарадњу, спровела је низ едукација на тему предности коришћења дрвета и дрвне масе као енергента.

Град Ужице већ три године субвенционише грађанима набавку котлова на пелет, а за те намене ове године биће издвојено око 1,5 милиона динара, истакла је Дуња Денић, чланица Градског већа за заштиту животне средине у Ужицу.
„Домаћинства са индивидуалним ложиштима имају капацитет три пута већи од инсталиране градске котларнице. Чињеница да код нас 70 % индивидуалних ложишта користи чврсто гориво, угаљ или дрва, говори да наше деловање треба да буду окренуто ка тим домаћинствима у наредном периоду, и да су нам они циљна група када говоримо о смањењу загађења ваздуха", додала је Дуња Денић.

Чланица Градског већа за заштиту животне средине у Ужицу Дуња Денић, фото: БиоЕн пројекат

Навике се тешко мењају, али један од начина је и едукација младих. Кроз БиоЕн пројекат уз подршку ГИЗ-а, у техничким школама Златиборског округа организују се предавања за ученике, о ефикасној употреби биоенергије у домаћинствима.

„Припремајући се за ова предавања дошао сам до податка да се у техничким школама еколошки предмети значајно смањују, и да се иде ка томе да се кроз друге предмете та област обради. Нисам сигуран колико је то исправно, или могуће. Мислим да је то резултат схватања да се екологија посматра као трошак, а заправо еколошки освешћене државе, друштва и привредници увидели су да је то не само уносан бизнис, већ да се остварује и озбиљна уштеда у свим сферама", рекао је Ђорђе Марић, шумарски инжењер.

ГЗС