а 1939. године у част овог свеца ту је подигнута црква. До ње се може доћи само пешке, узаним шумским путем.Свето место је изграђено захваљујући владици Николају Велимировићу, а како је задњи део пута потпуно неприступачан за било које возило или животињу, радници су ручно и на леђима пренели сав материјал за изградњу. Тако је било тада, а тако и сада јер се овде гради конак у ком ће верници моћи да преноће. Велики број верника одазвао се овој акцији и тежак материјал поново се носио на леђима.

„Материјал су износили добровољци које смо организовали по четврти пут, којих је последњег викенда било преко сто, ко год је вољан, чистог срца дошао је да на неки начин угради део себе у ову богомољу. Долазили су чак и људи са децом да помогну. Сам тај подвиг, изаћи до самог врха, вреди доживети па чак и за људе који нису у вери, осетили би огромну божију силу и благодат", рекао је за РИНУ Бранко Радичевић један од организатора и учесник у акцији.

Грађевина можда јесте мала али је за ходочаснике велики Божји храм, а пешачка стаза која води до цркве познатије под називом Савиње дугачка је око километар. Први део није нарочито захтеван, али задњих 500 метара је пут који води преко стена, као природне степенице.

„Други део стазе је стеновит и туда се може попети само уз помоћ сајли. На леђима сју добровољци износили сав материјал од цемента, воде, песка и све до преко 3000 цигли. До сада је урађен потпорни зид и проширен је плато за све оне који желе да посете ову светињу, постављена нова ограда", рекао је Бранко.

Према предању, овде се налази и света вода за коју се током испосничких дана молио Свети Сава, а која се, ако је веровати мештанима, и сада овде може видети, јер се слива са стене у једну пукотину. Према легенди, ако се попењете до цркве, а воде нема, онда сте грешни.

Овчарско – кабларска клисура у којој се ова црква налази, позната је и као мала Света Гора, на којој се налази још 10 манастира и једна црква. А бројни су путници намерници који осим православних светиња ову дестинацију обилазе у нади да ће пронаћи четничко благо за које се верује да је скривено управо у стенама планине Каблар.

ГЗС/РИНА