књиге новинара Драгољуба Гагричића “Старовлашка умовања (анегдоте, пословице, изреке)“ од данас је у електронској библиотеци на порталу zlatarinfo.rs.

Сакупљач и издавач дарује читаоцима нашег портала зрнца народне мудрости, прегршт записа, мали део „отворене књиге народне ризнице – преко 250 пословица, 1.200 изрека, 590 анегдота и 50 фотографија мотива којих више нема. Највећи део тиража од 500 примерака књиге, штампане пре четири месеца, стигао је (поклонима и продајом) до читалаца и библиотека.

Отимајући и чувајући од заборава пословице и изреке, најкраћу врсту усменог народног стваралаштва, којој у у духовном наслеђу припада посебно место, Гагричић подсећа:

– Ова зрнца умовања брушена су у старовлашкој школи живота, испирана на врелима у недођијама планина или донета у бежанији и сеобама, у завежљају са нејачи, иконом и гуслама, нека и у сандуку девојачке спреме. Пословице, као логична и мисаона целина, у виду норме саопштавају одређено животно искуство, које богати и разгранава разговор, а највећи квалитет им је незастаревање и непобитност. Врцава мисаона игра народне мудрости у изрекама, које су и најприсутније у свакодневном говору – својеврсно је сведочење о животу, оне сликају и описују, богате мудрошћу минулих времена, украшавају говор...

Међу корицама књиге, у поглављу „Из бисага шерета“, аутор је сабрао казивања отреситих горштака, разборитих планинки, сточара и ратара, дрвосеча и рабаџија, оштроумних старовлашких шерета „вичних свакој рђи“ ...

– То су, наглашава Гагричић, животне и убедљиве слике прохујалих времена, нашег менталитета и духа краја, које остају и као приче о људским судбинама и времену које је нестало. А све те слике су по форми кратке и једноставне, садрже драмске елементе, са кратком експозицијом и дијалогом и завршавају се комичним обртом, досетком, духовитом поентом на крају. Мисао им је тачна и убојита, па једна реченица може бити ефектнија од читавих страница.

Сакупљач и издавач „Старовлашких умовања“ читаоцима упућује и поруку:

– Жеља ми је да ова прегршт записа и друге подстакне да сакупљају и бележе богато усмено народно стваралаштво, да исправљају и додају...То благо, уз бројне активности и ревноснији однос према наслеђу и традицији, треба да врати наду да ће се притврдити и освежити наша посрнула духовна, културна и језичка вертикала.

Студенци мудрости

Богатство иште слугу, а не господара.

Да је потке ко основе, све би жене ткаље биле.

Жена би ђавола у флашу утерала.

Извор са кога пијеш – не мути.

Јабука која доцкан сазри дуго стоји.

Кад би се памет котрљала, свако би за својом потрчао.

Ништа нема горе него ко плитко мисли и плитко оре.

...

Боље се претурити трипут уморан, него једном гладан.

Где крава риче, а свекрва виче – ту снаја не долази.

Да је сир добар не би био испод камена.

Завади ђецу и жене да сазнаш (с)кривено у селу.

Лако је капу купити, али памет – тешко.

Не веруј суду и ведру дану.

Њива храни сељака, а међа судију и адвоката.

Одувек главу диже празан клас.

Чувај се човека коме свака капа пасује.

Извор: Златар инфо