и тако је на древни начин обележена највећа саборска приредба у Србији. Ове године није било надметања оркестара због вируса, али је у 10 сати, испред Споменика трубачу у средишту места ипак подигнута саборска застава на јарбол и то је било обележавање неодржаног 60. Сабора.

Заставу је подигао, по заслузи, Драган Јовановић Лаф из Дљина код Лучана који је био кафелник победничког оркестра на првом Драгачевском сабору, на данашњи дан 1961. Није било ни здравице, ни пригодног слова, јер тако ововремене прилике налажу, али је председник Општине Лучани Миливоје Доловић и председник Саборског одбора сваком од малобројних посетилаца пожелео добродошлицу.

Кад се застава завиорила уследила је врхунска музика у извођењу четири победничка оркестра са прошлогодишњег Сабора: Синише Станковића из Загужања, Елвиса Бајрамовића из Бојника, „Тимочких весељака” из Књажевца и Драгана Павловића из Гуче. Па саборска химна „Са Овчара и Каблара”, „Ђурђевдан”, „Свилен конац” и неизоставни „Марш на Дрину” све у извођењу све четири капеле.

Тако је Драгачевски сабор трубача показа да је вечан. Одржан је 1991. на почетку грађанског рата у Југославију, и 1993. када је боца пива достигла цену од милион динара, па 1995. неколико дана после војне операције „Олуја” у Републици Српској Крајни, и 1999. пошто је наша отаџбина била бомбардована од највећих сила света. Тако је ова дуговека приредба оправдала своју основну поруку: „Свирај трубо, свирала задуго, за весеље и низашта друго.”

Затим је уследио низ пригодних догађаја, изложби, представљања књига и културно - уметнички програм у овом месту којеје , бар на један дан, посетило на своја најбоља времена.

ГЗС