савремене машине и уређаје вредне 21. века чије време тек долази. Њихова стечена знања на смеру мехатронике налазе примену у аутоматизацији индустрије, а затим и у свакодневном животу и замењивати на стотине радничких руку и то са невероватним учинком. Један од најсавременијих уређаја јесте и машина за аутоматско усејавање цвећа и поврћа у контејнере, која са невероватном прецизношћу сади и најситније семенке цвета или купуса, преноси агенција РИНА.

„Оно што је се до сада радило ручно и трајало данима већ сада иде у заборав, јер машина коју смо патентирали сеје цвеће и друге повртарске културе невероватном брзином и прецизношћу у отворе, која пнеуматских систеном их убацује помоћу иглица, затим где слободним падом долази до места предвиђено у контејнеру, познатије као усејавања семена а то је повртарима представљао мркотпан посао. Машини је потребно свега 25 минута за тридесет контејнера уз минималну радну снагу и уштеду материјала за оно што би један радник радио цео дан”, казао је за РИНУ редовни професор на Техником факултету Срећко Ћурчић.

Машина за усејавање семенки цвећа и поврћа/ Фото: РИНА

Технологију садње семена у контејнере стручњаци са Техничког факултета у Чачку су за потребе пољопривредника поједноставили компијутерским програмирањем самог уређаја у зависности повртарске културе која се сеје.

„Ми преко рачунара каналишемо ваздух под притиском ка појединим фунцијама, што за кретање што за усисавање и спуштање семнки на одговарајуће место. Оно што је потребно само јесте само да ставитете одређени додатак за коју културе је предвиђен”, изјавио је Срећко.

Иако производња оваквих машина постоји у неколико земаља Европе, српски патент пронашао је пут до домаћих компанија које се баве производњом корнишона као и семенског купуса.

„Идеја за оваквом машином је кренула када се јавило чачанско предузеће "Градско Зеленило", која уређује градске површине где су радници ручно садили цвеће у ове контејнере где смо предложили да мало саму ту произвиодњу и садњу унапредимо. Све што радимо на факултету гледамо да буде примељиво нашим потребама, па смо машину прилагодили садњи семена паприке, корнишона и купуса све те повртарске културе за чији производни процес неопходно да се врши поизводња улазног садног материјала, имајући у виду да се доста пољопривредника поред Западне Мораве баве повртарским културама”, рекао је професор.

Патент професора и студената замениће а стотине радника/ Фото: РИНА

Ова високо-научна установа са малим финансијским средствима оспособила је лабораторију производњу и испитивање патената где студенти на практичан начин стичу знања из мехатронике. Поред машине за аутоматско усејавање цвећа, конструисали су и многобројне 3Д штампаче за прављење тродимензионалних објеката, и поред тога одшковали многобројне инжењере широм света.

„На Техничком факултету , сви студенти који су похађали смер мехатронике пронашли су посао у струци широм света. Међутим, реци ћу вам један пример да је светска аутомобилска компанија БМВ који је затражила да обезбедимо 50 инжењера, да их запосле уз обезбеђене све услове, ми смо поставили један услов да кроз франшису ми обезбедимо сараднике али да се погон отвори у Србији како наши студенти не би одлазили из земље, међутим након неколико позива то је остало неостварено”, закључио је Ћурчић.

РИНА (ГЗС)