У циљу рада на повећању територије под заштитом са аспекта очувања природних вредности, директор Завода за заштиту природе Србије Александар Драгишић истиче да ће у 2021. години Завод за нова природна добра у статусу заштићених подручја урадити студије заштите за долину Великог Рзава, кањон Вучјанске реке, Горњачку клисуру, Сесалачку пећину, језеро Ћелије и многе друге’.

’’Такође, завршетком ревизије студије заштите Парка природе ’Стара планина’ постојеће границе овог заштићеног подручја биће проширене, док ће нова истраживања у циљу валоризације за заштиту бити покренута на око 20 подручја, од којих се као већа издвајају планине Златар, Јелица и Велики и Мали Јастребац“, рекао је Драгишић.

Наведене активности заштите природе у Србији реализују се у складу са мерама и стандардима заштите природе у Европи, будући „да систем заштите природе у Србији прати европске стандарде и да се поред природних добара за која су донета акта о заштити, рекао је он.

Та добра, како је додао, заузимају 7,66 одсто територије Србије, у овом систему налазе и подручја која се простиру на додатних 2,04 одсто територије наше земље, а за која је покренута процедура проглашења заштите објавом на сајту Министарства заштите животне средине.

Поред очувања природе у оквиру заштићених подручја, мере заштите природних вредности примењују се и на 101 подручју у оквиру националне еколошке мреже која заузима око 22 одсто територије Србије, наводи Александар Драгишић.

Као део активности на добијању статуса међународне заштите, Завод ће у 2021. години пружити стручну подршку у покретању поступка номинације Парка природе „Стара планина” за упис у европску и светску мрежу геопаркова, као други геопарк у Србији, као и помоћ у утврђивању потенцијала ширег подручја Ђавоље вароши и испуњењу критеријума, такође, за чланство у европској и светској мрежи геопаркова, које води Министарство заштите животне средине.

ГЗС/ Танјуг