Механа и ливаде узидане у школу 


Od danas stabilnije vreme - za vikend oko 30 stepeni              Zbog početka raspusta pojačan saobraćaj na važnijim putnim pravcima              Seoski višeboj u Jablanici od 14. do 16. juna              U nedelju preventivni pregledi u čačanskoj Opštoj bolnici              Košarka se vratila u Pranjane              Šokiran sam neistinama koje je iznela Jerotijević preko političkog „biltena” Ozon pres              Asfaltirano igralište na Lukića brdu              Počele prijave šteta u Gornjem Milanovcu              Večeras počinje Priča – Majkan, Pero Deformero i mnogi drugi pred čačanskom publikom              Vladimir uzgajivač prasića iz Prijevora o novoj aplikaciji za tovljenje svinja              Osmi sabor „Svete Trojice“ Pridvorica              Svečano otvaranje Radničkih sportskih igara u nedelju              Postignut načelni dogovor u četiri tačke sa malinarima i hladnjačarima              SOČ osudio navodno nasilje, da li je „napad” izmišljen utvrdiće nadležni             

 
Механа и ливаде узидане у школу
Trenutno na sajtu: 294       |       Podeli:
29.11.2022 | 0 коментар(а)



Ивањица - Градили школе уз преписке, молбе и жалбе властима. У врлетима Мучња сељаци пре век и по борили се „са алама и вранама“

да описмене децу. Градили школе уз преписке, молбе и жалбе властима. Учионице и у приватним кућама, уз недостатак учитеља. Просветари избављали села из забити.

У селима око Мучња још се приповеда о заслугама кафеџије Илије Стојковића за градњу школе пре 140 година у садашњем ивањичком сеоском центру Катићи.

Један од изданака лозе кнезова Рашковића, обновитеља светиња и чувара огњишта у Старом Влаху, организовао је грађане у сакупљању добровољних прилога. Како за мајсторлук и зграду од тврдог материјала није било довољно пара, Илија је упадао у дугове, па му је имовина отишла на добош: механа је продата неком трговцу Јелићу из Ивањице, а ливаде овдашњој породици Вукомана Стамболића.

Каменоресци - темељи за прва знања

Како се довијао народ наумио да поставља школе у близини границе са Турском, недалеко од караула начичканих на висовима Чемернице и Јавора, сведоче и бројни записи и документа - сабрани у монографији (у две књиге) Чачанина Светислава Љ. Марковића "Светионици знања око Мучња", поводом 130 година осмољетке "Мићо Матовић" у Катићима и 140 лета од отварања школе у селу Мочиоци.
Брезовачка општина је 1868. године, прва у крају, најавила градњу школе за децу из Брезове, Шареника, Маће и Равне Горе. Дуго су, пише Марковић, трајала спорења око три локације, док су се у Миланџи, под Јавором, љутили због издвајања из тада једне од ретких школа у моравичком делу Старог Влаха. Из министарства су, пак, стизале наредбе да се обуставе радови "док се ствар не расправи".

- Деца не могу ићи у Миланџанску школу, једно што је много далеко, друго што се на десет места прелази река Грабовица, те деца могу да се потопе и треће што деца зими хоће од леда по овој Грабовици да се помрзну - писали су из брезовачке општине у молбама и жалбама, пожурујући окружно начелство да комисија прегледа школу, за коју су план цртали тек после зидања.
Тек после упорне борбе сељака "са алама и вранама", министар просвете и црквених дела Јован Бошковић 6. септембра 1892. потписао је одлуку да се "у згради на Катићима у Брезови отвори привремена школа". Била је једина у Моравичком срезу која је рад започела са два комбинована одељења. Прве "уче", Радивоје Живановић и Вуле Костић, отишли су после распуста, а најдуже се, четири године, задржао, брачни пар Божидарка и Миливоје Филиповић.

И на другом крају врлетног Мучња, који је намучио и Светог Саву при пењању на његов врх (па тако, по легенди, добио име) - деца из Мочиоца, Пресеке и Клекове ишла су у удаљену школу у Белој Реци подно Муртенице. Кад је у фебруару 1879. изгорела та школа, решили су да подижу своју на земљишту које је даровао Милоје Драшковић.

Према архивској грађи, дуго је трајала преписка са властима. Узалуд је Тиосав Матовић, председник општине Мочиоци, 30. августа 1882. године слао телеграм министру: "Школа мочиочка готова са свим, децу никуд нисмо слали, чекајући учитеља." У начелству су, пак, знали да недостају "ситнице" - од стакала на прозорима, рачунаљке, до нужника и ограде. Тек следеће јесени први учитељ Јован Милосављевић, стигао из Драгачева, уписао је 72 ђака.

Граја - ђаци из Шареника, 1962. године

Описмењавање у приватним кућама почело је у селима Шареник (1938), у Брезови (1945) и Равној Гори (1950), па су касније подизане зграде, док она у Пресеци никад није отварана.

Ентузијазам у беспућу

Долазак на службу у села испод Мучња, пре изградње инфраструктуре, може се сматрати једном врстом храбрости, јунаштва и провере издржљивости. Просветни радници су се борили са неписменоћу, немаштином, беспућем и учмалошћу средине. Били су, истовремено, и лекари, и агрономи, и ветеринари, и културни посленици. Красила их је упорност у раду са децом и народом, па је монографија омаж њиховом раду и ентузијазму - пише, поред осталог, Марковић.

Седам хиљада ђака

Средином седамдесетих година прошлог века у школи "Мићо Матовић" и издвојеним одељењима, која су сада на издисају, учило је више од 700 ђака, а сад је свега 90. Кроз клупе је прошло око 7.000 ђака, а учило их је и васпитавало више од 350 наставника. Неки су се кратко задржали, други цео радни век, подсећа Марковић.

ГЗС/Новости (Д. Гагричић)




PODELI:








Пошаљите ову вест Вашим пријатељима!
ovde slika


Оставите коментар

Коментари који садрже псовке, увредљиве, вулгарне, шовинистичке или претеће поруке неће бити објављени. Мишљења изнешена у коментарима су приватно мишљење аутора коментара и не одржавају ставове Гласа Западне Србије.

Ваше име:
Ваш коментар:

Спам заштита:

 

Коментари посетилаца (0)

Вест нема коментара.
Будите први који ће коментарисати ову вест!


 















 


 

© Глас Западне Србије
Жупана Страцимира 9/1, Чачаk
032 347 001
redakcija@glaszapadnesrbije.rs

Импресум

Статистика сајта:
Прес: 162.758.801 посета
Тренутно на сајту: 294 посетилац(a)