zahvaljujući nemaru pojedinica formirana neugledna divlja deponija.

Da ljudska bahatost nema granice uverili su se Miševčani koji žive daleko od zavičaja i njihovi gosti koji su tokom praznika boravili u ovom živopisnom selu na obroncima Zlatara.

„Otpaci hrane, iznošena garderoba, plastična ambalaža, rashodovani kućni nameštaj, sve je to završilo na strmini ispod puta na ulazu u Miševiće, i to na stotinak metara od izvora Vrelo sa koga su meštani odveli pijaću vodu do svojih domova”, kaže jedan od posetilaca za RINU.

Mnogi prolaznici su zastali i u neverici posmatrali deponiju smeća koja se našla na prelepim obroncima planine.

„Ovaj prizor dočeka i putnike namernike koji dolaze da posete spomen česmu posvećenu vojvodi Petru Bojoviću u neposrednoj blizini. Nema ljudske savesti, ali nema ni sankcija koje bi zaustavile neodgovorne i bahate koji ugrožavaju prirodu i životni prostor”, zaključuje naš sagovornik.

GZS/RINA