јуче почела а и данас траје у његовим завичајним Катићима. Позвао нас је у госте, супруга Милка донела је вагицу и сви заједно уверили смо се да је кртола сорте сифра, коју су они одгајили, тешка 1.820 грама.

Где то расте највећи кромпир у Србији? Кућа нам је на 1.084 метра надморске висине а њиве још стотинак метара више. Одавде до врха Мучња има два и по километра – каже Добривоје за Глас западне Србије. А Милка га допуњава.Врх је на на 1.532 метра.

Добривоје са највећом кртолом у свом кромпиришту, фото: Г. Оташевић

Стопу по стопу кроз ово горско кромпириште, и реч по реч, отвори се једна пословна прича, пред којом човек мора да скине капу домаћину, у горској врлети на 22 километра од Ивањице.

Врх Мучња, фото: Г. Оташевић

Чим кромпир сам излази из кућишта, знај да је род добар. На три хектара посејао сам више сората, међу њима клеопатру и белу росу, и нисмо још све повадили. Али, очекујем да је род између пет и шест вагона по хектару.

То је принос који би му у свакој европској држави донео мајсторско писмо за труд.
Каже да има укупно шест хектара земље, сваке године узима и нешто под закуп, мења сорте, јутром се буди запитан шта се збива у кромпиришту. Овде природа можда није увек благородна по људе, али за кромпир јесте, и то је део тајне о овим приносима.

- У летње доба јутарње температуре знају да падну на 7, иза поднева скоче на 35 степени, и то наш кромпир чини посебно вредним. Али, уз све то неопходни су добра њива, врхунско семе и велики рад. Овим послом бавим се две и по деценије и никад ми ништа није остало непродато, без обзира каква је година.

Има старе купце и не мисли о продаји, то иде својим током.
- Пребран, у џаковима од 30 килограма, тренутно возим у Београд и Смедерево и плаћају ми 40 динара.

У дворишту стајаше већ натоварен камион, са подигнутом церадом. То је спремно за пут. Крсмановићи имају две кћери које у Катићима држе продавницу, па Добривоје и Милка никако нису сами могли сакупити овакав род.

- Имамо наше раднке који годинама долазе. Четири жене и двојица младића ономад су за један дан сакупили и напунили 430 џакова јутаних, са по 50 килограма. За два дана, то је пет вагона кромпира.

Ту екипу Крсмановић ујутро довози из Ивањице, и увече враћа тамо, исхрана се подразумева и међусобно поверење па нема потребе да се проверава како ко ради. Кромпирска дневница је овог издашног, управо завршеног лета, била 2.500 динара.
Нека је алал и домаћину и таквим радницима.

Крсмановић у свом кромпиришту, фото: Г. Оташевић

Овогодишњу, прву „Кромпиријаду” замислио је и око ње трчао Слободан Јакшић из Чачка, иначе дугогодишњи туристички радник. Овде је дошао ради маркетинга за хотел „Матовић логос” у Катићима којег води његов пријатељ, хотела са 150 места, па се дохватио и традиционалне ивањичке биљке.

Слободан Јакшић, фото: Г. Оташевић

Сви који продају кромпир на пијацама широм Србије причају да је ивањички, а ко зна одакле. То ми је дало почетну замисао да се овде на Мучњу, где се мешају горски и морски ваздух, окупимо на дан – два, и мало дамо души на вољу, и представимо овај, прави ивањички производ – прича Јакшић.

Он је и председник Удружења грађана „Кромпиријада Катићи”, управо основаног, и сазивача ове приредбе. Прибележили смо и шта веле људи који су, по природи посла или дужности, приспели на Мучањ, завршног летњег јутра.

- Овде рађа један од најквалитетнијих кромпира у Србији, а ми се трудимо да помогнемо произвођаче. Ове године, подстицај за пољопривреднике из општинског буџета биће 20 милиона динара, а Министарство пољопривреде недавно је поделило велике количине ђубрива људима из нашег краја - рече Александар Трипковић, председник Скупштине општине Ивањица.

Александар Трипковић, фото: Г. Оташевић

Пред Основном школом „Мићо Матовић” у Катићима, затекли смо и људе из једне од највећих српских фабрика прженог кромпира.

Милинко Богдановић, фото: Г. Оташевић

Милинко Богдановић је финансијски директор Чачанског „Чипс веја” и објашњава:Овде се производи семенски који делимо произвођачима из Заблаћа и Војводине, даје одличне резултате. Имамо два кооперанта, „Златар семе” и „Голија семе” сорте синора и таурус.

Свечаност у Катићима, школа, фото: Г.Оташевић

Богдановић је, иначе, такође произвођач у Трбушанима код Чачка а овде у Катићима добио је награду за најнеобичнији кромпир.
Једна од водећих српских адреса за производњу кртоле, „Агромобил” из Гуче, послала је на овај скуп сувалсника, Милоша Вукићевића:
- Ми радимо са призвођачима из седам општина овог дела Србије, обезбеђујемо сав репроматеријал и од око 60 коопераната откупимо и пласирамо око 3.000 тона кримпира. Овогодишњи приноси и квалитет су добри, цена још није закључена а тренутно је 30 динара и радимо на извозу у Албанију, Румунију и Црну Гору. На руку нашим призвођачима иде податак да је род у западној Европи подбацио, јер 13 седмица тамо није пала кап кише, па је цена веома висока, са изгледима да расте и то ће се по логици пренети на нас.

Милош Вукићевић, фото: Г. Оташевић

Деца су у великој школској сали одиграла наша најлепша кола, одевена у народне ношње, па је село са 115 становника Малу Госпојину прославило као ретко кад. У дворишту шклском бејаше постављен и један сач, са надзорником Срећком Стеванићем из Медовина, док смо под летњом стрехом, уз шљивовицу Добривоја Крсмановића, пробали кромпир којег је Стеванић доносио. И нико му није нашао ману. И, слушали шта приповедају Данко Шекељић, председник Месне заједнице у Катићима, и директор ОШ „Мићо Матовић”, Милета Караклајић.

Било је и гусала, овде без тога не иде. Здравичар Вук Пантовић из Сјенице у школи остави гудало, прихвати се буклије и мудро рече: „Наш је човек вичан знању, узме кромпир и посади, и нада се благостању, нема зиме нема глади”.

ГЗС/Г. Оташевић