Leposavić: Krizu ne reÅ¡ava promena sorti u malinjacima 


Još jedan suv i topao februarski dan pred nama              Majstori violine na otvaranju Pršutijade u Mačkatu              Vesić: Premijerski mandat treba da pripadne predstavniku SNS             

 
Leposavić: Krizu ne rešava promena sorti u malinjacima
Trenutno na sajtu: 452       |       Podeli:
26.07.2023 | 1 коментар(а)



Čačak - Rešenje trenutne krize u malinarstvu nije u promeni sortimenta u domaćim zasadima kao što neki predlažu,



rekao bih iz različitih pobuda. Sorte malina koje su proslavile srpsko malinarstvo – vilamet i miker i dalje treba da ostanu bazične u našoj proizvodnji”, kaže stručnjak za jagodasto voće dr Aleksandar Leposavić iz Instituta za voćarstvo u ÄŒačku.

”Malinarima ne preporučujem da menjaju ove sorte u zasadima, jer smo po njima prepoznatljivi na svetskom tržištu. Sortiment koji mi imamo je namenjen preradi i tu su kupci već dali svoj sud”, napominje on. Podseća da je do danas nauka registrovala i sistematizovala više od 1.500 jednorodnih i dvorodnih sorti crvene, crne i purpurne maline, ali je mali broj onih koje su ekonomski bitne.

 

Prema njegovim rečima, u malinogorjima Srbije vilamet je od sredine sedamdesetih godina prošlog veka privredno najznačajnija i najzastupljenija sorta sa učešÄ‡em od 90 odsto u zasadima. Izuzetno je rodna i u povoljnim agroekološkim uslovima, uz intenzivnu negu daje prinos i više od 20 tona po hektaru. Miker je američka sorta, nastala ukrštanjem vilameta i katberta.

Leposavić naglašava da zbog izuzetno kvalitetnog ploda raste tražnja za ovom sortom koja inače na svetskom tržištu ostvaruje bolju cenu od vilameta. Dobro podnosi transport, pogodna je za smrzavanje, preradu i potrošnju u svežem stanju. Vilamet se iz Srbije uglavnom izvozi u Nemačku, skandinavske zemlje i SAD. Miker je tražen u Francuskoj, Japanu, Americi… Navodi da treba raditi na klonskoj selekciji, na unapreÄ‘enju ove dve sorte jer je bilo uvoza sadnog materijala iz različitih zemalja – Amerike, Švajcarske, Francuske, proizvedenog po različitim postupcima tako da je takav sadni materijal izgubio sortne karakteristike.

”Problem je u poreklu i zdravstvenom statusu. Mi imamo uslove da naš postojeći sadni materijal umnožimo i unapredimo i to je pravo rešenje za naše malinarstvo – poručuje on. Nedavno je objavljena i Leposavićeva nova knjiga ”Savremena proizvodnja maline”. Kako navodi u predgovoru, poslednjih godina dešavaju se velike oscilacije u ovom sektoru. Pored negativnog dejstva vremenskih činilaca, jedan od uzroka takvih dešavanja je slabija ekonomska motivisanost proizvoÄ‘ača u godinama lošijih cena u otkupu, ali i dugogodišnje odsustvo struke i nedostatak praktičnih znanja primenljivih u zasadima.

 

 

GZS / Politika




PODELI:






Пошаљите ову вест Вашим пријатељима!
ovde slika


LEPOSAVIC MALINJACI

Оставите коментар

Коментари који садрже псовке, увредљиве, вулгарне, шовинистичке или претеће поруке неће бити објављени. Мишљења изнешена у коментарима су приватно мишљење аутора коментара и не одржавају ставове Гласа Западне Србије.

Ваше име:
Ваш коментар:

Спам заштита:

 

Коментари посетилаца (1)

  • Maja

    Do sada je moja porodica imala 60 ari pod malinom, ali su nas ove godine hladnjacari doveli u debeli minus i od uzgpja maline od ugoja maline, vise nema nista



  •  













     


     

    © Глас Западне Србије
    Жупана Страцимира 9/1, Чачаk
    032 347 001
    redakcija@glaszapadnesrbije.rs

    Импресум

    Статистика сајта:
    Прес: 153.589.644 посета
    Тренутно на сајту: 452 посетилац(a)