а истраживање које је спроведено говори о томе да жене и даље немају довољно поверења у институције.
Како је навела помак је учињен, насиље у породици се пријављује више него раније, али и даље недовољно.

Јанковић је истакла да је повећан број пријава последица унапређења система за борбу против насиља.

Подсетила је да је девет жена изгубило живот у породичном насиљу од почетка године.

"Шта пре нам је потребан национални механизам за праћење фемицида који ће дати бољи алат да се бавимо овим питањем", рекла је Јанковић.

Додала је да резултати показују са жртве и даље у највећем броју трпе у тишини и страху без наде, како је рекла да им се може помоћи да изађу из тог "зачараног круга".

Јанковић је истакла да подаци истраживања могу да помогну у томе да се види где су препреке за пријављивање насиља, као и да се покаже правац у коме би требало ићи како би се жене охрабриле да о томе говоре.

Додала је да резултати говоре и то да је подршка породице и окружења кључна како би жртва пријавила насиље.

"Забрињава чињеница да су испитанице казале да имају веће поверење у верске, него у институције државе", истакла је она и казала да је улога медија велика у борби против насиља над женама, те да је важно да медији о том проблему не извештавају сензационалистички.

Јанковић је нагласила и значај подизања свести у друштву када су у питању жене жртве насиља, али и едукација, коју би како је рекла требало спроводити од основних школа.

Комесарка за људска права Савета Европе Дуња Мијатовић истакла је да је насиље над женама тема која постоји у друштву, не само у Србији већ и у 46 земаља које су чланице институције коју представља.

Додала је да је то један од њених главних приоритета и нагласила да не познаје ни једну традицију и културу у којима је то прихватљиво, али да се овај насиља дешава у многим срединама.

"Упркос позитивним помацима још смо далеко од постизања пуне родне равноправности", оценила је Мијатовић.

Она је истакла да је значајно што је Србија ратификовала још пре 10 година "Инстанбулску конвенцију" о спречавању и борби против насиља над женама и насиља у породици и додала да су је многе земље ратификовале , али да проблем представља њена имплементација.

Осврнула се на то да су посебно угрожене категорије жене ромске националности, мигранткиње и жене са инвалидитетом.

Мијатовић је додала да насиље нада женама није само породично већ питање целог друштва и нагласила да је низак број насилника који се доведу пред суд и у односу на које се заврше судски процеси у односу на број пријављених починилаца ових кривичних дела.

Подсетила је да поред насиља у стварности постоји и такозвано дигитално насиље над женама, те да би требало и у том домену радити на превенцији и борби против те врсте насиља, наглашавајући да према једном недавно урађеном истраживању свака друга девојка старости између 14 и 19 година трпи неки вид насиља на интернету.

Министарка правде у Влади Србије Маја Поповић навела је да је веома важна перманентна едукација, као и континуирано извештавање медија о овој проблематици.

Она је истакла значај усвајања Закона за спречавање насиља у породици који је донет 2017. године у складу са "истанбулском конвенцијом" додајући да постоји специјализован сајт чији циљ је да омогући жртви насиља да на адекватан начин буде обавештена о својим правима, као и могућностима на који начин може да добије заштиту и подршку без обзира где се налази.

Поповић је истакла да је значајно подизање свести у друштву о жртвама насиља, а један од услова за тако нешто је и да медији до краја испрате овакве случајеве и обавесте јавност коју казну је насилник добио за почињено дело.

Казала је да је Министарство правде публиковало значајан број брошура за борбу против породичног насиља и насиља према женама, које на детаљан начин пружају информације жртвама како да препознају насиље и коме могу да се обрате за помоћ.

Стални представник УНДП-а у Србији Јакуп Бериш истакао је да је највећи корак за смањење породичног насиља и насиља над женама пријављивање насилника.

Како је казао чак 70 одсто жртава са породичног насиља са фаталним исходном никада није пријавило насиље.

"Свака жена би требало да буде слободна да пријави насиље", рекао је он и дода да одговорност за пријављивање насиља не може остати само на жртви.

Истакао је да је неопходно да жртве имају отворен пут у институцијама како би имале храбрости да пријаве насиље.

Истраживање је реализовано као заједничка активност Повереника за заштиту равноправности и Програма УНДП у Србији. Оно је део пројекта "Интегрисани одговор на насиље над женама и девојчицама у Србији ИИИ" који у партнерству са Владом Србије на челу са Координационим телом за родну равноправност спроводе агенције Уједињених нација.

ГЗС / Танјуг