нововарошког туризма. У кањону Увца крепе царство тишине и дивљине.

Некада је на Златарском језеру у Кокином Броду „кувало“ летњих дана „к’о у кошници“. Овог, 3. августа – тек по који намерник и сабласно пуст Визиторски центар, на понтон плажи окачана забрана, оближњи терен за одбојку у песку зараста у траву, на закатанченом ресторану чета натписа „вода није за пиће“...

Забране коришћења понтонске плаже и уласка возила и спуштања пловила уз много перипетија - „убише“ сезону - жали се чамџија, који чека да групу гостију повезе на крстарење језером.

Бежи даље од Кокиног Брода, од овог јада и чемера. Иди горе у кањон... Горе ти је рај, дивљина, тишина! - добаци ми возач „голфа“ београдских таблица, рачунајући да сам гост намерник.

И чамци добро дођу за сунчање

„А имаш ли телефонски број комуналног инспектора у Општини?”, пита ме познаник у кафани „Сидро“.

„Овде има посла за инепекцију седам дана, подави нас мирис канализације”, добацује Шапчанин на тераси ресторана.

„Е, да је инспектор покојни Мирко Корићанац, па да га златом платиш – не би био скуп...? Тај није никог бренов’о!”, надовезује се познавалац некадашњих прилика у власти.

„Нисмо овде видели заједно представнике Општине, Туристичке организације и Резервата „Увац“, требало је пре сезоне да седну, договоре се и нешто заједно ураде. Сад је касно јадиковати због мршаве сезоне...?! У ветар иду приче о нераду и немару, те замерке на чудне одлуке... Дај, Боже, да извуку поуке за следећу годину...?!?”, више за себе ће један мештанин.

Док слушам ове јадиковке кроз главу ми пролазе сви они хвалоспеви о „златној коки“, реци гостију и берићетној туристичкој жетви, које сам годинама слушао, а поготову у најавама на почетку радова или отварању Визиторског центра.
Сетих се и оних Ужичана и посетилаца из околних градова што су највећу акумулацију на Увцу - језеро ХЕ „Кокин Брод“, из милоште назвали „Кока“ и хвалили се бронзаном бојом са ливада и испод бреза Смудинога и Босања, Батачког или Ужичког залива, Кривиодола, са Пуљака...

Полазак на крстарење у царству кањона

На стара времена подсећају пуни паркинзи и посета мотелу „Златарска језера“. У објакат на средокраћи пута Београд – Црногорско приморје многи сврате да предахну, окрепе се, неки и да коначе. Селфи на тераси или обали је чешћи од спуштања кајака или чамца у воду језера...

Лош пут низ Смудиноге

Власници апартмана на ушћу Тисовице у Увац, на падинама Смудинога, не жале се на посету и број гостију, већ на лош макадамски пут низ Дебељу, од Борја до обале језера, од седам - осам километара.

Мирис паљевине из оближне Негбине подсећа да су Смудиноге без кружног или противпожарног пута...?! А тамо су велики шумски комплекси између Златарског језера и његовог крака уз Тисовицу.

Катанац на Визиторском центру

„Имали су некад да ископају очи и потегну дебеле везе да на круни бране, где је била забрањена свака градња, подигну Визиторски центар у Кокином Броду?! Не знам што га сад не користе, или бар што не уреде околину, не исправе оне искривљене табле Резервата „Увац“ и риболовног подручја?”, питање је које упућује мештанин Вранеша.

Златар Инфо, Д. Гагричић / ГЗС