али да ли сте се некада можда запитали ко је шампион у малинарсту по чему је Србија надалеко позната? Свих пет освојених златних титутла заредом доказују да је Миломир Стојић непрекосновени Меси у својој делатности. Петоструки је шампион државе Србије у производњи црвеног злата и приноса по хектару. То звање стекао је крчећи врзине и подижући плантаже црвеног злата у селу Миросаљци надомак Ариља коме и данас не могу парирати ни светски произвођачи из Чилеа, а ни Пољске. На врху листе сам влада већ деценију ипо.

"Док су други садили по десет ари, ја сам се усудио и посадио малињак на 40 ари осамдесетих година, и могу рећи да сам се такмичио сам са собом. Нисам имао од кога умеће да крадем јер нико није имао толике површине. Иако сам страховао за род испало је добро, добро сам узгајао и сам себе сам подстакао да проширујем парцеле још више и доспели смо до неких пет хектара, и сматрам ово као велики успех за моју породицу и мене" казао је за РИНУ, Миломир вишегодишњи рекордер у приносу црвеног злата.

Овај малинар никада се није жалио на оно што би могло да му поквари берићет, засукао је рукаве и веровао да ће само квалитетом малине и добрим приносом имати сигурност и опстанак у малинарству. Његови приноси туламина су од 26 до 30 тона, а полке од 15 до 20 тона по хектару.

"Посла има преко целе године, од сређивања и обрађивања до постављања противградне мреже, у току једне године само берба траје око 150 дана, и за то нам је потребно око 30 радника из читаве Србије. Успели смо да саградимо и мини хладњачу са којом не морамо да нашу малину одмах предајемо накупцима, већ можемо чекати добру цену на тржишту и онда је пласирати". рекао је Стојић.

Најсветлији примери српског малинарства управо су у ариљском селу Миросаљци, Стојићи би на најбољи начин могли свету да представе како се и на који начин производе црвени плодови злата вредни, како треба да изгледају засади српске малине, али и бити пример како више генерација једне породице неуморним радом, трудом и ентузијазмом опстаје у малинарству.

ГЗС/РИНА