за преузимање одобреној од стране Комисије за хартије од вредности стекао додатних 6,118 обичних акција. Након завршене понуде за преузимање, већински акционар је 15. новембра 2017. године спровео поступак принудног откупа акција од преосталих акционара тако да је на дан 31. децембра 2017. године поседовао 99.88% обичних акција, односно 99.89% укупног капитала (31. децембра 2016. године: 76.75% обичних акција, односно 82.47% укупног акцијског капитала).
То је саопштила Халк банка наводећи у извештајима да су сада акционари Turkiye Halk Bankasi A. S. 99,89 odsto, Мера инвест из Београда 0,08, „Југопревоз” из Јагодине у стечају 0,02, и МК „Рудник” Горњи Милановац 0,01 одсто.
Цена акција банке на Београдској берзи, на крају прошле године, била је 10.400 РСД, што је 15,62% више у односу на почетак те године. Укупан капитал банке 1. јануара 2016. био је 5,74 милијарди динара, на почетку 2017. износио је 5,88 а на крају прошле године 6,12 милијарди.
У напоменама уз своје финансијске извештаје, Халк банка (српски = народна банка) наводи и следеће:
Халк банка а.д, Београд, претходно позната као Чачанска банка, послује непрекидно од 1. јула 1956. године, од када је у току свог рада и развоја више пута мењала назив и организациони облик. У склопу промена у организацији југословенског банкарства 1990. године, банка је организована као деоничарско друштво. На основу Закона о банкама и другим финансијским организацијама и решења Народне банке Југославије о издавању дозволе за оснивање Београдске банке Чачанске банке д.д., Чачак, банка је регистрована код Окружног Привредног суда у Краљеву 28. децембра 1990. године. На седници Скупштине банке од 13. јуна 1995. године усвојен је Статут Београдске банке Чачанске банке акционарског друштва и тиме извршено усаглашавање аката Београдске банке Чачанске банке д.д. Чачак са одредбама Закона о банкама и другим финансијским организацијама. У складу са овим Статутом Београдска банка Чачанска банка а.д. Чачак постаје правно лице са правима и обавезама и одговорностима утврђеним Законом и Уговором о оснивању. У 1999. години и до краја октобра 2000. банка је пословала као филијала Београдске банке а.д. Београд након припајања, спроведеног на основу решења Привредног суда у Београду од 8. априла 1999. године.
На основу судског решења од 2. новембра 2000. године, услед ништавости уписа, дошло је до брисања, по службеној дужности, статусне промене припајања Београдској банци а.д. Београд. Од 23. јула 2001. године банка послује под именом Чачанска банка а.д. Чачак. Turkiye Halkbankasi AS је у мају 2015. године постала већински власник Чачанске банке. Промена власништва условила је промену имена и седишта банке. Ново име банке је Халкбанк а.д., Београд. Банка је регистрована у Регистру привредних субјеката Републике Србије под бројем БД 54244 од 13. септембра 2005. године. Централа банке је у Београду. Седиште банке је у Улици Милутина Миланковића бр. 9е, Београд, што је регистровано у Агенцији за привредне регистре. На дан 31. децембра 2017. године, банка у свом саставу има 23 филијале (2016: 20 филијала), и то у Београду (седам филијала), Чачку (две филијале), Јагодини, Горњем Милановцу, Краљеву, Ужицу, Крагујевцу, Крушевцу, Аранђеловцу, Ваљеву, Шапцу, Нишу, Новом Саду, Панчеву, Новом Пазару и Суботици, као и 9 експозитура (2016: 8 експозитура) у Параћину, Пожеги, Тополи, Ивањици, Врњачкој Бањи, Лесковцу, Младеновцу, Чачку и Тутину. Банка је током 2017. године отворила три нове филијале, у Београду у Македонској улици, у Земуну у Господској улици и у Суботици у Штросмајеровој улици, као и експозитуру у Тутину.
У напоменама се, поред другог наводи и:
У току 2017. године забележено је 105 догађаја оперативног ризика, односно 29 догађаја мање у односу на 2016. годину. Велики број догађаја оперативног ризика односио се на благајничке мањкове или вишкове и успешно су решени (39 догађаја благајничког мањка, 16 догађаја благајничког вишка). Преосталих 50 догађаја оперативног ризика се односило на случајеве екстерних превара, прекиде у пословању и пад система, техничке проблеме и тешкоће у комуникацији, некомплетну документацију, погрешне бројеве рачуна током плаћања, рачуноводствене грешке, проблеме с резервацијама на текућим рачунима клијената, проблеме у раду са апликацијама...
Највећи износ бруто губитка у ЕУР се односи на коришћење погрешног датума обраде приликом књижења гаранције за предузеће „Теклас” (пријављени бруто губитак 1,092,060.01 ЕУР, нето губитак 0.00 ЕУР, догађај пријављен у фебруару 2017. године). Од осталих догађаја оперативног ризика издвајају се случајеви екстерних превара а по износу бруто губитка најбитнији су следећи:
1. Случај екстерне преваре-пљачке која се догодила 24. октобра 2017. године у Филијали Њу мил (бруто износ губитка износи ЕУР 33,690.30 од чега оригинално у следећим валутама: ЕУР 6,880.00, УСД 7,064.00 и РСД 2,481,010.00). Штета је надокнађена јер су починиоци ухваћени. Износ нето губитка за банку је нула.
2. Клијент је поднео налог на реализацију у износу од 594,450.00 РСД као овлашћена особа компаније „Колпа", али је службеник Банке касније установио да су печат и потпис били злоупотребљени од стране тог лица. Клијент није био на листи овлашћених лица (на картону депонованих потписа).
3. Кредит у износу од 500,000.00 РСД (ЕУР 4,143.00) је одобрен клијенту који је приложио фалсификована документа о запослењу.
Просечна зарада запослених у новембру 2017. била је 65.609 динара а флуктуација броја запослених шест одсто. На крају 2016, било је 411, а у децембру прошле године 450 запослених.
Глас западне Србије
