Глас Западне Србије
Адреса: Жупана Страцимира 9/1, 32 000 Чачак
Телефони:060 5000 150, 032 347 001 redakcija@glaszapadnesrbije.rs
Шапоњићи из Радијевића од заборава чувају кућере некадашња чобанска коначишта
Trenutno na sajtu: 405 |
Podeli:
02.07.2022 | 0 коментар(а)
Нова Варош - Пролазећи кроз планинска села западне Србије, могу се опазити бројне дрвене кућице
специфичног изгледа, којима је таква архитектура да изгледају као да се могу преместити са једног краја на други.
А у селу Радијевићи на падинама Златара налази се Етно домаћинство „Шапоњић” у коме се налази неколико таквих кућица и које породица Шапоњић чува од заборава и подсећа туристе на некадашња чобанска коначишта.
Кућери, некадашња чобанска коначишта, фото: ГЗС
У најмањим планинским кућама су некада коначили чобани док су чували своја стада, а Василије Грбовић још увек се јасно сећа својих ноћења на падинама Златара у такозваним кућерима која су сељанима служила као скровишта, како од кише и сунца, тако и од разних звери.
Василије Грбовић се присећа ноћења у чобанским кућицама, фото: ГЗС
„Никад не могу да заборавим ноћења у кућерима, то су била наша склоништа и одмор, када дођемо на планински пашњак да чувамо стоку, није било других кревета, него само кућер. Круже приче да су и млади парови свраћали на конак у ове кућере, али ја их само памтим по стаду које сам у малдости чувао”, казао је за Глас западне Србије Василије Грбовић из Радијевића.
Младен Шапоњић о кућерима у којима се безбрижно спава, фото: ГЗС
Сви они који су имали прилику да преспавају у њима и они који су слушали предања о кућерима тврде да се ту најлепше спава и одмара.
„Искрено, када сам први пут преспавао у кућеру толико сам се лепо осморио, да накаон тога више нисам ни ишао у собу да спавам , ту се буквално заспи како се легне”, каже Младен Шапоњић.
Београђанин Петар Петровић, фото: ГЗС
И онима који читав живот раде у великим градовима кућери нису ништа мање интересантни.
„Волео бих да спавам у кућерима, јер бих се тако и подсетио где сам све спавао у животу за ових 79 година, где сам све прошао, ноћење у овим планинским кућицама су ванредан и лепо доживљај”, рекао је Петар Петровић из Београда.
Кућери, некадашња чобанска коначишта, фото: ГЗС
Домаћин Велибор Шапоњић у свом планинском дворишту има неколико кућера и и стиче да је ту био бег од свакодневних дешавања. Данас су многе приче о њима ишчезле, али се он труди да ове објекте сачува од заборава.
„Ту се једноставно уђе и преспава, није неки комфор, али је удобно, посебно кад пада киша и када су временске непогоде. У нашем домаћинству их има неколико, једног од њих сам ја правио, ове друге сам набавио”, појаснио је Велибор.
Овај планинац истиче да нема здравијег и безбрижнијег сна него у кућерима, те да сви они који су овде преспавали, те сви они који су у њима преспавали кажу да то искуство не би мењали ни за какав луксуз модерног доба.
Кућери, некадашња чобанска коначишта, фото: ГЗС
„Гости кад се пробуде ујутро, кажу да су одлично спавали, да је њихов боравак био супер, те да би радије преспавали ту у будућности, него биуло где у неком хотелу или неком луксузном објекту”, закључио је Велибор.
Некада су се ови планински кућери селили са стадом по планинама у којима су чобани ноћевали, међутим, данас је време учинило своје и они су богом дани само за туристе.
Прилог о кућерима емитован у емисији „150 минута” на Првој телевизији:
Коментари који садрже псовке, увредљиве, вулгарне, шовинистичке или претеће поруке неће бити објављени. Мишљења изнешена у коментарима су приватно мишљење аутора коментара и не одржавају ставове Гласа Западне Србије.
Коментари посетилаца
(0)
Вест нема коментара. Будите први који ће коментарисати ову вест!