иако је била подстанар добиће свој кров над главом”, рекао је градоначеник Чачак Милун Тодоровић.

Локална власт подићи ће кућу Тањи о чијем подвигу прича цео град и нема сумње да је ова храбра жена која је упркос својим недаћама прихватила још један терет на своја леђа то и заслужила.

Тања Обрадовић добитница је овогодишње Децембарске награде Фото: ГЗС

„Наша суграђанка Татјана Тања Обрадовић, наша хероина, жена огромног срца, мора добити свој кров над главом. Више неће бити подстанар, добиће своју кућу, а Нађа топли дом. Тањи сам саопштио јутрос радосну вест. Њој је било непријатно, јер је она скромна жена која никада ни од кога није ништа тражила. Договорили смо се, пошто она има већ свој плац у Љубићу, где је планирала изградњу куће, да ту Град Чачак сагради кућу за њу и њену породицу, и наравно малу Нађу. Изградња ће почети већ на пролеће, а да у лето ће кућа бити завршена. Тању знам већ дужи низ година, она има своју цвећару, и увек сам код ње куповао цвеће. Она је дивна мајка, бака, и ја сам сигуран да је мала Нађа пронашла прави дом у коме ће јој бити пружено све што једно дете треба да има, а пре свега топао мајчински загрљај”, рекао је градоначелник Чачка Милун Тодоровић.

Тања, која је иначе самохрана мајка троје деце, када је чула вест о томе да ће јој Град Чачак подићи нову кућу, да више неће плаћати кирију, остала је без текста. Казала нам је да је збуњена, да није навикла да јој у животу било ко шта поклања, већ да све сама заради.

„Нађу сам желела и узела чистог срца, без да очекујем било какву награду за то. Било је доста позива од људи да се скупља помоћ за мене, али ја сам све то одбијала. Нисам ја социјално угрожена, има других којима је та помоћ потребнија – рекла нам је Тања. – Када ми је градоначелник рекао да ће Град решити моје стамбено питање, остала сам збуњена, ни сама нисам знала како да реагујем. Ја сам већ планирала изградњу куће, и имам нешто своје уштеђевине, коју сам планирала за то”, рекла је Тања.

Ова дивна, скромна жена нам је открила како је дошла до сазнања о беби лептир остављеној у болници, и како се одлучила на овај хумани потез.

„Прочитала сам објаву на фејсбук страници, а наслов је био, чини ми се, „Дете лептир, неће га нико“. Заиграло ми је срце када сам то читала, па сам видевши и коментаре на објаву препознала једну медицинску сестру. Одмах сам је позвала и рекла: „Ја је хоћу“. Нисам знала ни да ли је дечак или девојчица, нисам знала ни каква је процедура постати хранитељица... ама баш ништа. Прошла сам, потом, обуку, и само сам желела да што пре бебу донесем кући”, испричала нам је Тања.

Тако је мала Нађа, после више од годину дана проведених у болници, где су јој медицинске сестре биле мајке и баке, дошла у Тањин загрљај. У фебруару ће напунити три године, код Тање је научила да прича, мало се теже креће, али је живахно дете.

„Она је као и свако дете, има своје прохтеве и жеље, и ја се трудим да јој све пружим. Нажалост, Нађа живи у сталним боловима. Нећу вам причати детаље... С Нађом је увек моја унука, а и једна ћерка је тренутно са нама. Тако нас четири живимо и радимо, као и сав остали свет”, закључила нам је Тања.

ГЗС/В. ИЛИЋ