то изгледа не важи за српскедомаћине који су прибегли сеоском туризму и отворили врата својих сеоских огњишта за домаће, а и стране посетиоце.

Једно такво домаћинство налази се у Ариљу, престоници малине, на 650 метара надморске висине у селу Трешњевица.

Раде Митровић из Трешњевице, који је пре 30 година трбухом за крухом отишао у иностранство, решио је да на свом вековном огњишту оживи сеоски туризам. На месту где је некад било легло дивљих животиња никле су прве брвнаре, а како је број посетилаца био све већи, на овом имању подигнут је прави туристички комплекс.

 Раде Митровић, власник етно села "Митровић", фото: ГЗС

„Три деценије сам радио у Аустрији, зарадио сам новац који сам уложио своју дедовину и саградио етно домаћинство те покренуо породични посао”, рекао је Раде Митровић, власник овог етно села.

Ово домаћинство оживело је дух ариљске варошице, опремљено најсавременијим базеном, а у припреми су спа зоне са саунама, слане собе, игралишта и спортски терени. Ипак, сачувана је српска традиција, собе су прављене од природних материјала: дрвета, камена и цигле, а домаћи специјалитети се праве на смедеревцу и у земљаном посуђу, док ражањ никад није празан.

Гордана Мишковић куварица, фото: ГЗС

„Правимо купус у земљаном лонцу, сарму са ребарцима, пасуљ пребранац. Ту су и уштипци са кајмаком, чварци, пршута, качамак, домаћа јаја на око од кока које сами товимо”, рекла је Гордана Дуканац, главна куварица у овом етно ресторану.

Бежећи од градске вреве и журбе, посетиоци налазе мир у овом домаћинству које је окружено зеленилом, уживају у свежем ваздуху, прелепој природи, органској храни, а историјским знаменитостима овог краја.

Туристи из Београда, фото: ГЗС

Посетиоци кажу да су обично у ово време на мору, претежно у Грчкој, међутим, ове године су по препоруци пријатеља решили да одмор проведу на селу и пријатно су изненађени.

Prilog emitovan na nacionalnom dnevniku tv Pink:

 ГЗС