крају: овце ужинају крај котара, испод пута за Вучију, недалеко од раскрснице за Велико брдо и Матовиће.

И све је као у помало заборављена стара времена: торина на утабаном снегу, на ливади, а сено, пробрано за браве, са окућнице. Зелени се и мирише, као да је недавно укошено... Идиличну слику села допуњује и тор у који се овце затварају до касне јесени.

Традиција сточарења - овце на снегу и сунцу

О домаћинству са преко двадесетак оваца и знатно више јагњади, као и четири краве, брину мајка и ћерка Зора Шапоњић (75) и Снежана Секулић (53), док су три мушке главе на послу.

Први јагањци на кантар иду уочи Првог маја

После трагедије, када је пре пре две године, од короне остала без супруга и сина, Зора је кућу и сав иметак, како каже, осим 14.000 динара пензије, предала у руке ћерке Снежане и зета Новака.

Три хектара земље је мало за испашу и кошење трава за стоку, па узимају ливаде и пашњаке у закуп. Иако је у годинама, коњ Мишко нема одмене у привлачењу сена и дрва, као и орању врта. Ових зимских дана има обавезну фискултуру: чим га изведу из штале - ваља се у снегу.

Свакодневна фискултура - Мишко се ваља у снегу

У домаћинству су започели прикупљање документације да региструју газдинство и користе субвенције. Овде не брину за купце производа: прва јагњад продаће уочи Првог маја и првих заветина, а литар крављег млеко на кућном прагу је 120 динара.

Купци млека и јагњади долазе на кућни праг - Зора Шапоњић

Златаринфо, Д. Гагричић / ГЗС