Сивчина код Ивањице: Од војног старешине до малинара 


Nagradni konkurs „Najlepše želje pišu se ćirilicom“              U Srbiji danas do 17 stepeni              Gondola od danas u redovnom režimu rada              Čestitke za nove uspehe i priznanja užičkih gimnazijalaca              Sportske igre mladih od sutra u Ljuboviji              Todorović: studija je pokazala da postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda ni na koji način ne ugrožava stanovništvo             

 
Сивчина код Ивањице: Од војног старешине до малинара
Trenutno na sajtu: 379       |       Podeli:
03.11.2020 | 0 коментар(а)



Ивањица – Милорад Гавриловић, предузетник из Београда и малинар на гласу обрадовао нас је рано јутрос пославши

преко пријатеља у Глас западне Србије у Чачку флашу врхунске ракије малиноваче произведене од плодова најквалитетнијег Виламета из његовог малињака.

Позвавши га да му се захвалимо, Милорад је за нашу редакцију укратко испричао свој животопис: „Рођен сам, сада већ давне 1980. године у Котору. Отац Михаило радио је у Ремонтном заводу „Сава Ковачевић” као машинац а ја сам као основац свако лето проводио у очевом родном селу Сивчини код Ивањице. Пољопривреда ме тада није превише интересовала па сам уписао средњу војну школу у Београду. По завршетку школе радио сам у восци у Тивту од 1998. до 2005. године. Несређено стање у држави а још више у војсци навели су ме да војнички позив заменим приватним бизнисом из кога сам на наговор пријатеља а можда и више због жеље да ми дедовина не зараста, 2016. године ушао у производњу малина. Тих година цена малине је била солидна па сам и ја помисливши да је малинарство прилика за добру зараду посадио ни мање ни више него читавих 5 хектара. Одмах по садњи наступило је тешко време за малинаре, 2017., 2018. биле су дестимулишуће, цена у откупу испод произвођачке а мени у берби 40 берача који свако вече очекују и добијају зарађене паре. Не питајте ме шта сам помишљао тих година, о узалудно потрошеним парама зарађеним на другој страни и времену мене и свих чланова моје породице да и не говорим. Али моја природа и урођена горштачка упорност нису ми дозвољавале да одустанем.

Припрема воћки за малиновачу

Случајан сусрет на крају бербе и разговор те, за нас малинаре преломне 2018. године са др Александром Лепосавићем, иначе мојим земљаком а вашим суграђанином помогао ми је да разбистрим многе ствари у мојој глави а још више да исправим грешке које сви ми правимо јер струка у малинама у великој мери мањка. Од тада слушам струку, биљке изгледају много боље а и вага са набраним плодовима показује значајно веће количине. То је утицало и на повраћај уложеног и мало сигурнију егзистенцију а многи су већ код првих проблема запустили своје малињаке које због нешто боље цене ове године сада покушавају да обнове. А то није добар начин као што није добро ни слушати приче о хиперпродукцији, рекордима у производњи којих нема и слично. Ја сам задовољан, задовољни су и сви моји радници са којима имам дугогодишњи договор о сарадњи. После свих мука и проблема нећу одустати”, каже Милорад за наш портал.

Малиновача

На крају разговора обећао нам је и џем од малина из његовог малињака а нама остаје да му уз чашицу племенитог пића од малине које је ове године први пут пекао пожелимо срећу и успех!  

ГЗС




PODELI:










Пошаљите ову вест Вашим пријатељима!
ovde slika


ivanjica malinovaca

Оставите коментар

Коментари који садрже псовке, увредљиве, вулгарне, шовинистичке или претеће поруке неће бити објављени. Мишљења изнешена у коментарима су приватно мишљење аутора коментара и не одржавају ставове Гласа Западне Србије.

Ваше име:
Ваш коментар:

Спам заштита:

 

Коментари посетилаца (0)

Вест нема коментара.
Будите први који ће коментарисати ову вест!


 















 


 

© Глас Западне Србије
Жупана Страцимира 9/1, Чачаk
032 347 001
redakcija@glaszapadnesrbije.rs

Импресум

Статистика сајта:
Прес: 157.458.035 посета
Тренутно на сајту: 380 посетилац(a)