да остане и формира породицу, па су школа и вртић из године у годину све пунији. Прави пример домаћина који је на личном примеру најбоље показао како се бори са белом кугом је Горан Милутиновић који из првог брака има троје, а из другог четворо деце. Оно по чему је посебан, јесте што је након шест кћерки добио седмо дете - сина. Мада, како каже, о томе уопште није размишљао, наводи агенција РИНА.

- Сви кажу, да нисам стао док се није родио дечак. Они који ме добро познају знају да нисам такав, једноставно то је судбина да будем богатији и срећнији седам пута од многих других, ово богатство не бих мењао за милионе, каже Горан из Прањана.

Када се родио син славило се дубоку у ноћ, мада и ћеркама се једнако обрадовао. Истиче где чељад нису бесна, ни кућа није тесна.

- Како су се ћерке рађале мењале су ми живот из корена, све пороке које сам имао оставио сам због њих, сматрајући да треба да им буде узор и да их изведем на прави пут. Једноставно, као родитељ сматрао сам да онај ко има шест девојчица не треба да има лоше манире. Оне се слажу као велике девојке и увек су ту да припазе једни на друге. Нарочито најстарија кћерка која иде на факултет, али и помаже све око најмлађег брата Лазара све што треба, прича овај поносни отац.

Велика је подршка супрузи Кристини, која упркос великим обавезама око четворо деце све успева да стигне.

- Искрено, ја када сам сазнала да сам трудна четврти пут, била сам у шоку. Не могу да кажем да је било страшно, али још једна беба у кући, још једни грчеви па раст зубића све то ми је пролазило кроз главу. Када сам отишла на другу контролу, ту сам сазнала да носим дечака, у шта ја нисам могла да верујем. Питала сам доктора да ли је сигуран у то што ми прича, само се насмејао и климнуо главом, прича Кристина.

Кад су ступили у брак нису се надали да ће се у заједничкој улози родитеља остварити чак четири пута, али су са великом радошћу прихватили овај дар од Бога. Када је после шест кћерки стигао дечак, сусрели су се и са једним малим "проблемчићем".

- Све је ишло спонтано, тако да смо се лако навикли, направили размештај у кући како би га прилагодили деци, једино где смо имали проблем је око ствари. Имали смо гардеробицу само за девојчице. Онда су кренуле припреме, куповина ствари за дечака, па до кречења собе у плаво и свега осталог, додала је она.

ГЗС/РИНА