Жико то заслужује - Васкршња акција за моравског повртара

01.05.2016 | 0 коментар(а)

Чачак - Живорада Жика Ракићевић из села Мршинци код Чачка живот баш није штедео. Одрастао је са мајком Станојком и без оца који је трагично страдао када се

на њега обрушио трактор.

Али Жико није клонуо духом и помирио се са немаштином. Од осме године је на њиви , у стаји, али и у комшилуку где је редовно био први када је требало пријатељу или комшији помоћи.

Данас међутим први пут зависи он од помоћи других. Једног јутра радећи у пољу машина за заливање до рамена му је откинула обе руке.

"Било је рано јутро, зора мелте не. Ја и брат смо заливали усеве и у једном тренутку савладао ме сан. Када сам се тргнуо видео сам да се један део који је придржавао црево откачио. Учинило ми се да се машина споро окреће па сам покушао да то извучем, али она ме је дохватила и из рамена откинула руку. Када сам другом покушао да спасем одсечену руку зупчаник је и њу дохватио и почео да меље. Скоро 5 минута трајала је борба али успео сам да се одвојим од машине тек када ми је откинула и последњу тетиву“, прича Жико своју муку описујући како је гледао да му направа меље руке пред очима.

Многи би се предали и поклекли у таквој ситуацији, али не и Жико. Кренуо је према ауту, без руку и у локви крви.

"Низ груди му је липтала крв. Тада сам ја доживео трауму а он је био прибран. Замолио ме је да га одвезем лекару и причао куда да му вежем рамена да би зауставили крварење“, прича Мирослав Јеротијевић који га је први угледао.

Уследила је велика борба за живот, најпре у чачанској болници. Међутим, добио је сепсу и пребачен је у Беград. Био је отписан и сви су га већ оплакивали, али његова судбина била је ипак да живи.

"Знам да ми је Вељо Илић помогао да ме пребаце у Београд, где су ме већ чекали лекари. Рекли су ми да су минути одлучивали. Пао сам у кому и шест дана не знам шта се дешавало“, прича Ракићевић.

Мирослав Јеротијевић

Жику Ракићевићу живот од тог дана потпуно се променио. Постао је зависан од нечије руке, која ће да му пружи кору хлеба, помогне да се обуче или отвори врата. Постоји решење, али за сада изгледа недостижно, а то су протезе, које би му много олакшале живот.

То су специјалне протезе које су повезане са мозгом, немачке су производње и уграђују их у Београду, коштају право богатство које овај моравски повртар нема, 137 000 евра.

Данас на Васкрс пред његовом кућом окупили су се кумови и пријатељи. Кажу и надају се да ће успети да сакупе довољно новца јер њихов Жико то заслужује.

Душица Вучићевић

"Ако има државе, добрих људи и Бога успећемо, јер је овај човек то заслужио својим радом и поштењем“, каже Младен Николић, кум Ракићевића куће. Преко пруге стигла је и Душица Вучићевић, комшиница.

Донела је поклон, неколико фарбаних јаја и помолила се данашњем великом празнику за Жика.

"Желимо сви да му помогнемо, јер знамо да он не би штедео себе да смо ми у питању. Апелујем на све комшије пријатеље, на Чачане, на нашу државу да сви учинимо помало“, каже Душица.

У овом тренутку Жикова велика помоћ су брат, снаха, стара мајка, синовац и синовица који су му и лева и десна рука.