Тимским радом до успеха у породичној производњи: Све што Филиповићи произведу, нађе пут до сигурних купаца 


U Srbiji danas temperatura do 23 stepena              U Skupštini danas konsultacije o izboru zamenika predsednika radnih tela              Novopazarski srednjoškolci najbolji u regionu              Plan rasturanja Republike Srpske!? Dodiku rade o glavi, ucene stižu i predsedniku Srbije              „Dodatna nastava” za najperspektivnije mlade fudbalere Borca              Zašto investirati u Zlatibor - 10 biznis ideja              Donacija Ženskom centru Užice              Rekonstrukcija fontane na Gradskom trgu             

 
Тимским радом до успеха у породичној производњи: Све што Филиповићи произведу, нађе пут до сигурних купаца
Trenutno na sajtu: 381       |       Podeli:
21.02.2022 | 0 коментар(а)



Чајетина, Мачкат - Становници Мачката умели су да искористе све што је природа даровала њиховом селу,



па су чувајући традицију покренули велики број погона за прераду меса у којима настају чувена златиборска говеђа и свињска пршута, сланина, стеља, разне врсте кобасица и друге ђаконије специфичне за златиборски крај.

Фото: ГЗС

Филиповићи су отишли и корак даље, па је у њиховој гастрономској понуди, поред сувомеснатих производа и чувени златиборски сир и кајмак.



Фото: ГЗС

Спој медитеранске и континеталне климе и ружа ветрова, село Мачкат чине иделним за производњу прерађевина од меса, а у дому Филиповића , то је традиција која се преноси с колена на колено. За 36 годишњег Миладина, овај процес је најважнији јер се време сушења мора испратити тачно у минут, Миладин Филиповић.
" Најважнији је процес сушења који се одвија на буковим дрвима, у просеку траје 20 дана, али се сланина нешто дуже суши, каже Миладин.

Миладин Филиповић, Фото: ГЗС

Традиција сушења није се мењала, као ни производни програм кога чине говеђа и свињска пршута, сланина, суви врат и домаће кобасице.

Фото: ГЗС

Оно што се мењало јесу објекти који су захваљујући подршци државе и локалне самоуправе, данас модернизовани па Филиповићи имају савремене коморе.
" Подршка државе и локлане самоуправе значајно је допринела да се производња осавремени, а уз помоћ субвенција заиста може да се опстане у овој производњи, ако се ради у кругу породице", каже Миладин Филиповић.


Милован Филиповић, Фото: ГЗС

Успех производње Филиповића, према речима 73 годишњег Милована, лежи у породици која финкционише као један, јер само тако, плодови рада могу бити видљиви.

Фото: ГЗС

Интересовање најмлађих попут деветогодишњег Милана да настави породичну производњу, учврстило је Филиповиће у намери да проширују своје капацитете .
" Имам обавезе око сушаре и штале, помажем свима у кући,ово је породичан посао и свако од нас има свој део послова.

Фото: ГЗС

Није ми тешко, живим на селу и подразумева се да има посла. Све се стигне, одличан сам ђак и већ знам све да радим и то ми пуно значи, јер ћу када порастем наставити ову породичну традицију " , каже Милан.

Милан Филиповић, Фото: ГЗС

Око 300 килограма говеђе и свињске пршуте, сланине, стеље и разних врста кобасице месечно се произведе у домаћинству Филиповића, али и неизоставни сир ,кајмак и паприка у павлаци за чији квалитет је задужена Крста.
" Преради се око 90 литара млека дневно, а произведе се око пет литара кајмака и исто толико сира. Немамо проблем са пласманом јер смо квалитетом осигурали пласман, каже Крста. Она додаје да успех једне породице лежи управо у тимском раду и да једино тако породична производња попут сувомеснатих производа и белог мрса може бити профитабилна.


Крста Филиповић, Фото: ГЗС

Златиборски сир и кајмак произведени у домаћинтву Филиповића, захваљујући квалитету, сам себи проналази купце и залиха никада и нема. И док су многи незадовољни откупном ценом млека одустајали од ове производње, Крста је пронашла начин да дода вредност својим производима и није се покајала, јер како каже , учила је од најбољих.
" По струци сам медицинска сестра, али сам желела да научим да производим сир и кајмак, и пронашла сам девојку из краја која је заиста мајстор свог заната у производњи белог мрса и од ње сам доста научила. Ја сам пример да никада није касно да се определиш и радиш оно што волиш и да од младих итекако можеш много тога да научиш", каже Крста.


Фото: ГЗС

Сеоски туризам има перспективу, а гастрономски специјалитети златиборског краја итекако су учинили Мачкат препознатљивим на туристичкој мапи Србије. Заслужне су управо породице попут Филиповића које српског домаћина представљају у најлепшем светлу, онаквог какав он заисте и јесте, вредан и гостопримљив.

Македонци одушевљени пршутом: Често купци постају доживотни пријатељи

Највише купаца сувомеснатих производа има током лета, када је сезона одмора. Тада странци који обилазе Златибор, не заобилазе Мачкат и врло радо , са ових простора понесу неки сувенир попут чувене говеђе и свињске пршуте.


фОТО: гзс

" Свако ко наврати, ми га угостимо. Поседи и послужи се. Свима наше гостопримство остаје у сећању. Породица из Македоније била је код нас,седели смо испред куће и Крста је изнела вунене џемпере да се утопле, јер и лети овде може бити хладно.

Брзо смо се спријатељили, а после месец дана на адресу нам је стигао , нећете веровати, летњиковац који су исти ти гости послали из Македоније са жељом да га поставимо на место где су они седели, када су први пут дошли код нас.

Милован и Крста Филиповић, Фото: ГЗС

 

Од тада увек свраћају и драги су нам гости ", каже Милован Филиповић.

 

 

ГЗС

 

 




PODELI:








Пошаљите ову вест Вашим пријатељима!
ovde slika


FILIPOVICI MACKAT KRSTA MILADIN MILOVAN MILAN PRSUTA

Оставите коментар

Коментари који садрже псовке, увредљиве, вулгарне, шовинистичке или претеће поруке неће бити објављени. Мишљења изнешена у коментарима су приватно мишљење аутора коментара и не одржавају ставове Гласа Западне Србије.

Ваше име:
Ваш коментар:

Спам заштита:

 

Коментари посетилаца (0)

Вест нема коментара.
Будите први који ће коментарисати ову вест!


 















 


 

© Глас Западне Србије
Жупана Страцимира 9/1, Чачаk
032 347 001
redakcija@glaszapadnesrbije.rs

Импресум

Статистика сајта:
Прес: 155.825.079 посета
Тренутно на сајту: 381 посетилац(a)