јер услед сушног периода водостај на реци Рзав је испод сваког досадашњег минумума, па се до потрошача дистрибуира 380 литара, што је вишеструко мање од просека. Најкритичнија ситуација је у општинама Ариље и Пожега јер на њиховој територији не постоје локална, алтернативна изворишта и скоро сва домаћинства су прикључена на водосистем Рзав.

"Висинска подручја су без воде данима, а мештане пијаћом водом снабдевају цистерне, које су нам стигле из свих градова Србије. Многи су нам помогли у овој веома тешкој ситуацији. Приградска насеља искључују се са система повремено и по потреби, док континуирану испоруку воде има само језгро општине, у коме су виталне институције. Уколико се овакво стање настави плашим се да ћемо морати да прибегнемо рестрикцијама и у самом језгру, али сви се надамо да до тога неће доћи јер би велики проблем могло да изазове и пуцање старих азбестних цеви", изјавио је за РИНУ Предраг Маслар председник општине Ариље.

Спас за неколико хиљада људи биле би само падавине, које су након дужег времена и најављене. У зависности од интензитета падавина, у просеку би се обезбедило још око 30 додатних литара у секунди.

„На реци протиче 1.000 секундарних литара воде, ми узимамо око 400 литара, остатак враћамо у реку како бисмо одржали биолошки минимум. Није могуће додатно смањити биолошки минимум, јер би тиме угрозили реку у низводном току. Уместо 700 литара, ми већ сада, по дозволи надлежног министарства, враћамо од 600 до 650 литара. Испод тога не може да се иде, а и за ту количину се свакодневно врше детаљна испитивања како не би био угрожен биљни и животињски свет у самој реци", изјавио је директор ЈП Рзав, Зоран Бараћ.

Ванредна ситуација осим у Ариљу и Пожегии, и даље траје у Чачку, Горњем Милановцу и Лучанима.

ГЗС/РИНА