Бисер који су спелеолози истраживали још 1920. године: Стопића пећина на Златибору најпосећенији локалитет 


Vreme danas: popodne kiša, temperatura od 14 do 18 stepeni              Danas isplata redovne naknade za nezaposlene              Peti dan Srpskog festivala svetske muzike             

 
Бисер који су спелеолози истраживали још 1920. године: Стопића пећина на Златибору најпосећенији локалитет
Trenutno na sajtu: 469       |       Podeli:
28.02.2021 | 0 коментар(а)



Чајетина – Сваког викенда на планини Златибор повећава се број становника. Иако доба корона вируса овај бисер оаза је за многе, који су се сада,
Стопића пећина на Златибору најпосећенији локалитет, фото: РИНА

више него икад раније, окренули природи. Рекорди по посети су оборени, а преко 30.000 гостију на Златибору је боравило током  државних празника. Један од најпосећенијих локалитета који не заобилазе ни млади, ни стари, свакако је Стопића пећина која се налази на само 19 километара од центра планине, а која је име добила по засеоку у ком се налази, пише агенција РИНА.

„Њени истражени ходници дугачки су око 1600, а пешчака стаза дугачка је око 300 метара, међутим то је сасвим довољно да се спознају све лепоте и специфичности Стопића пећине. Њен улаз је импресиван, висок је око 18 и широк преко 30 метара, тако да ова пећина никад није била скривена. Прва нога која је крочила на ово злтиборксо тле, могла је да је примети и уђе”, рекао је за РИНУ Бојан Секулић, туристички водич.

Бојан Секулић, туристички водич, фото: РИНА

Први истраживачи овог арехеолошког локалитета били су чешки спалеолози који су приликом боравка у Стопића пећини користили чак и посебну ронилачку опрему. Тада је откривено да се под земљом налазе дугачки ходници и пет дворана, али и највећи подземни водопад на Балкану прозван и “Извор живота”.

„Овде су се својевремено скривали хајдуци, четници и партизани. На овом месту су се спасавали од непријатеља, зато је овај водопад добио такво име. После њега се више није могло проћи. Висок је око 10 метара и испред његове лепоте вам понестаје дах”, каже Секулић.

Стопића пећина је и речна, јер кроз њу протиче Трнавски поток.  Чини је пет целина: Светла дворана, Тамна дворана, Велика сала са кадама, Канал са кадама и Речни канал. Заштитни знак Стопића пећине свакако су и атрактивне бигрене каде које формирају коси зид преко ког се вода стално прелива.

Ово место било је најпосећенији туристички локалитет у Србији током 2019 и 2020. године са преко 90.000 остварених посета, а  Стопића пећина богатија је и за нових 50 метара стаза које су уређене и доступне за туристичке обиласке.

Стопића пећина на Златибору најпосећенији локалитет, фото: РИНА

„Нова пешачка стаза води кроз канал са кадама до новог проширеног простора, па сви посетиоци сада имају прилику да обиђу нових 17 бигрених када дубине од два до 7,5 метара. Овај део стазе веома је богат пећинским накитом а највећа атракција је велики сталактит, висине преко шест метара који се налази изнад најдубље каде. У центру каде уроњен је врх самог сталактита“, изјавио је Секулић.

 Оно што посебно привлачи пажњу у уређеном делу пећине је „капија“ која је украшена импозантним пећинским накитом, али и натписи пронађени на зидовима канала који указују на то да су спелеолози истраживали Стопића пећину још давне 1920. године. Нови уређени део пећине осветљен је расветом са белим лед светлима, а доживљај употпуњује и подводна расвета.

ГЗС/ РИНА

Стопића пећина на Златибору најпосећенији локалитет, фото: РИНА




PODELI:










Пошаљите ову вест Вашим пријатељима!
ovde slika


Stopica pecina zlatibor turisti

Оставите коментар

Коментари који садрже псовке, увредљиве, вулгарне, шовинистичке или претеће поруке неће бити објављени. Мишљења изнешена у коментарима су приватно мишљење аутора коментара и не одржавају ставове Гласа Западне Србије.

Ваше име:
Ваш коментар:

Спам заштита:

 

Коментари посетилаца (0)

Вест нема коментара.
Будите први који ће коментарисати ову вест!


 















 


 

© Глас Западне Србије
Жупана Страцимира 9/1, Чачаk
032 347 001
redakcija@glaszapadnesrbije.rs

Импресум

Статистика сајта:
Прес: 157.719.325 посета
Тренутно на сајту: 469 посетилац(a)