од најтрагичнијих битака у Другом светском рату у којој је погинуло око 500 бораца.
Члан Републичког одбора СУБНОР-а Србије Милан Лучић изразио је посебну захвалност Војсци РС, делегацијама  из Котора, Подгорице, Берана, Бијелог Поља, Пљеваља, Ужица, Косјерића, Бајине Баште, Нове Вароши, Прибоја,  Београда, Сопота, Батајнице, Аранђеловца  и Чачка који су данас дошли да се поклоне палим жртвама.
“  Сматрам да сваке године локалне самоуправе из буџета морају издвајати средства за одржавање ратних меморијала, гробова погинулих ратника “, рекао је Лучић и апеловао на све општине и градове у Србији као и на надлежне из Завода за заштиту споменика да се заједно за ресорним министарством ангажују у проналажењу средстава за редовно одржавање спомен обележја.

Присутнима се обратио и председник општине Пријепоље Драгољуб Зиндовић.

“Сваки пут кад станем на ово свето место на коме је исписана најтужнија и најтрагичнија страница наше историје осећам посебну одговорност за изговорене речи, али осећам и част што заједно са вама евоцирамо успомене на хероје пријепољске епопеје, што се клањамо њиховим сенима и одајемо им дужно поштовање за храброст, патриотизам, оданост отаџбини и величини људског достојанства”, казао је на данашњој свечаности председник општине Пријепоље Драгољуб Зиндовић.

Он је подсетио да је у Пријепољу 4. децембра пре 76 година вођена једна од најтежих борби у току НОР -а , а да хероика и трагика пријепољске битке није само у броју жртава и величини отпора, већ је то било и највеће искушење партизанских бораца у току НОР- а.

“Једино је у Пријепољу у једном дану смрт покосила преко 500 бораца, а можда и више, јер коначан број није никада утврђен. Ово место још увек зрачи својом  тановитошћу, својим ужасом али и својом величином”, казао је Зиндовић.

Он је истакао да су на том месту заједно гинули храбри Шумадинци, Далматинци, Крајишници и борци из милешевског, пљеваљског и бјелопољског среза.

“У току једног дана уништене су готово комплетне партизанске ратне бригаде. Страдала је једна младост, јер међу изгинулим највише је било средњошколаца, студената, младића и девојака из срца Србије, Шумадије јер је Прва шумадијска бригада претрпела први удар Немаца и имала највеће губитке. Понети слободарским идеалима својих предака са вером у бољи живот после рата, скоро голоруки пружали су жесток отпор непријатељу, његовим тенковима и артиљерији. Говорили су да ће се борити до последњег метка и бомбе, а кад њих нестане бориће се камењем, али неће дозволити да их живе ухвате”, рекао је први човек општине Пријепоље.  

Управо због величине њихове жртве, председник општине Зиндовић је мишљења, да Пријепоље треба да буде препознатљиво по овом спомен комплексу.

“Морамо више учинити да ово место постане симбол града, његово слободиште. Постоји пројекат детаљне санације и реконструкције да ово светилиште уредимо и обележимо као меморијално – туристички потенцијал на туристичкој мапи Пријепоља. Међу бројним историјским вредностима којим обилује ова средина неопходно је урбанистички овај простор проширити. На жалост за сада нема никаквог путоказа на уласку у град да поред магистралног пута постоји изузетан историјски споменик из НОБ – а, што треба у што краћем року завршити”, најавио је председник општине.   

Он је поручио присутнима да током свих протеклих година али и оних које долазе,  морају се извлачити поуке и поруке како се за слободу, мир и људско достојанство плаћа огромна цена.

“Зато ћемо се херојима 4. децембра одужити ако се сви заједно будемо залагали за бољи заједнички живот у нашој средини. Данас нам је заједништво изузетно потребно, морамо се сви трудити да уз помоћ Владе Републике Србије градимо овде бољи, богатији и лепши живот”, поручио је председник општине Драгољуб Зиндовић.     

ГЗС