a ne samo profesionalci Vozači, monteri, rukovaoci mašinama i postrojenjima – tri su zanimanja u kojima se tokom 2022. godine zabeležio najveći rast zaposlenosti u Srbiji. Ovim poslom prošle godine bavilo se 23.300 građana više nego 2021, a od toga se najveće povećanje – za 16.200, beleži u regionu istočne i južne Srbije, pokazali su podaci Republičkog zavoda za statistiku. Znatni međugodišnji rast zaposlenosti zabeležen je i u grupi zanimanja – inženjeri, stručni saradnici i tehničari – gde je 15.200 radnika više nego 2021, od čega 10.500 u regionu Vojvodine, navodi se u anketi o radnoj snazi.
Ipak, da je statistika samo statistika možda najbolje oslikava primer vozača čiji je broj sve deficitarniji. O tome svedoči Neđo Mandić, predsednik udruženja prevoznika tereta u međunarodnom drumskom saobraćaju „Međunarodni transport”, koji kaže da profesionalnih vozača u Srbiji činjenično nema dovoljno.
– S druge strane, podaci pokazuju da se vozači najviše zapošljavaju, ali treba znati da u taj broj ulaze svi vozači. Ima tu dosta kiper-vozila, a to su dobro plaćeni poslovi, potom tu su i dostavna i kombi-vozila, za čije je upravljanje potrebna samo „Be” kategorija. Često se dešava da se oni olako premeštaju sa jednog na drugo radno mesto, neki čak i zbog plate veće za pedesetak evra. Tako da ne znam da li i to ulazi u statistiku evidencije zapošljavanja – naglasio je Mandić. Dodao je da su sve to vozači koji nemaju licencu profesionalnih vozača.
– Broj profesionalaca u Srbiji sigurno nije veliki. Nemamo ih dovoljno, pa ne može ni biti porasta zapošljavanja, jer sve manje ljudi želi da se bavi ovim poslom. Mnogi odlaze u inostranstvo, Nemačku, zbog većih plata i boljih uslova rada. Da u Srbiji imamo nedostatak takvih vozača pokazuju i iskustva prevoznika, koji svedoče da im kamioni stoje, jer nema ko da ih vozi. Skoro 95 odsto preduzeća prijavljuje nedostatak vozača, a mi nažalost ne vidimo način kako će se to rešiti – kazao je Mandić.
Potpuna liberalizacija tržišta rada u smislu otvaranja vrata za zapošljavanje stranaca, nije najpoželjnije rešenje za sindikate, pogotovo u situaciji kada radnici u Srbiji traže kvalitetna radna mesta, pa zato što ih ne pronalaze moraju da idu dalje u svet.
– Nije normalno da neki naši građani voze Nemce, a da nas voze Pakistanci. Imamo strategiju migracija gde se akcenat stavlja na vraćanje ljudi u Srbiju, imamo strategiju zapošljavanja čiji je cilj da se podstakne zaposlenost u Srbiji , ali su one izgleda samo slovo na papiru, nisu učinkovite – rekao je Zoran Ristić, iz „Nezavisnosti”. S tim da je bolje angažovati domaće nego strane vozače saglasan je i predsednik udruženja „Međunarodni transport”.
– Mi smo pouzdaniji vozači od ovih koji dolaze sa recimo Filipina i iz raznih azijskih zemalja. Oni kod nas lakše dobijaju radnu vizu nego u Nemačkoj, jer Nemci više vole da im dođu građani sa Balkana, koji su im mentalitetom sličniji. Opet, mi smo prisiljeni da primamo strance. Ipak, u međunarodnom transportu to je već problem jer ako bismo angažovali stranca da nam bude vozač za zapadnu Evropu, onda za njega treba obezbediti šengensku vizu što je teško, i nikako ne rešava problem manjka radne snage – naglasio je Neđo Mandić.
Iz Privredne komore Srbije navode da su se u Srbiji ipak stvorile povoljnije ekonomske prilike pa su se neki radnici i vratili sa rada iz inostranstva. Prema podacima Bečkog instituta za ekonomske studije u poslednjih nekoliko godina čak se procenjuje i neto priliv visokoobrazovanih profila u Srbiju.
– Sa druge strane, zanatski profili nastavljaju da emigriraju, posebno građevinski stručnjaci, vozači, medicinski tehničari... Bio bi problem ako bi sledeće godine došlo do ekonomske nestabilnosti u našoj zemlji, što je ekstreman i najmanje verovatan scenario, jer bi tada krenuo novi talas migracije – rekao je Bojan Stanić, pomoćnik direktora Sektora za strateške analize u PKS.
GZS/Politika
