живела од избвоза свиња у европске земље, односно тадашњу ЕУ. Чувена раса „Моравка” данас је готово заборављена, сматра се да је пршута од ове сорте најквалитетнија,што доказује и Горан Бојовић који суши месо од ове једиснствене аутохтоне расе свиња на врху планине Јелице.

Пршута са планине Јелице одушевила Београђане, фото: ГЗС

Овај домаћин свакодневно у континуитету качи месо у своје сушаре, које дими потпуно природно.

„Ми ово месо димимо потпуно природно буковином и шљивовином, од аутохтоне сорте шљиве, која је овде осушена и стара две године , без коре, на правом диму, уз благодети овог ваздуха који струји. Овде имамо такву климу, која погодује сушењу. Шљивово дрво се додаје да би месо добило шмек и имало лепши укус”, објашњава Домаћин Горан Бојовић из Брезовица.

Домаћин Горан Бојовић, Брезовице, фото: ГЗС

Горан каже да тежи ка томе да месо његових Моравки буде бренд, као и у време Милоша Обреновића, захваљујући коме су српски производи завршавали на европским трпезама.

„И тадашњи Милош није погрешио, био је најбогатији Србин и ја се надам да ћу можжда једног дана стићи његову славу, а не морам баш богатство, јер то је раздобље преко 100 година које је Милош даривао Србији”, каже Горан кроз осмех.

Село Брезовице, планина Јелица, фото: ГЗС

Посебно место у газдинству Бојовића из Брезовица заузима стари млекар, чији се мириси нису мењали читав век, а трагови његове вредне баке уткали су значајан траг у његову визију будућности.

„Да, све је почело од једне старице, која је толико тога дала нашој породици, овом селу и оставила утисак и траг на све нас и ми смо схватили да све ово што радимо, то су заправо плодови њеног рада”, закључио је Горан.

Врхунски залогај са планине Јелице је светског изгледа, а српског порекла дефинитивно ће обележити традиционалне трпезе ове зиме.

Прилог емитован у вестима телевизије Б 92: