Тачно је да се донекле изненада појавио на политичкој сцени града али је такође чињеница да је, за неколико година, успео да промени слику о граду на Морави показавши, притом, врхунско менаџерско умеће и предузимљивост. Наравно да све заслуге не припадају Милуну Тодоровићу, али је несумњиви носилац напретка који је итекако видан.

За главни сто у скупштинској згради ове, отмене српске провинције, сео је јуна 2016.  и ево, после шест пуних година, заслужио је да се каже да је без велике политичке гужве и галаме, стрпљиво и систематски почео да додаје камен по камен у нове темење родног града и његову историју. Дакле...

Ауто - пут који Чачак повезује са српском престоницом стигао је у његовом мандату. За то је, пре свега, заслужна наша држава, а чачанска власт у доброј мери за ствари које су се ређале око и после тога. Индустријска зона у Прељини, рецимо, ма колико критиковали градоначелника, решила је у доброј мери велику незапосленост коју је затекао долазећи на дужност. А онда редом иду нове фабрике и пројекти: од „Форверка”, Научнотехнолошког парка, одличне сарадње са највећим привредницима у граду па до инфраструктуре од самог Чачка до сеоских путева, што се мери стотинама километара. Центар  Чачка добио је ново рухо и у некоме од наредних месеци освануће у лику какав приличи главном граду слива Западне Мораве, најдуже српске реке. То је нешто о чему су чачански политичари само причали с колена и колено, углавном у предизборне дане. Пешачка зона биће проширена од цркве Светог вазнесења скоро до „Солида” где ће у централном делу бити постављен споменик Жупану Страцимиру, оснивачу овог насеља. Јазбине као што су биле „Терме” и рупе око „Халк банке” добиле су нови изглед а у музејском простору већ се увелико ради на новим садржајима. Музеј кошарке биће јединствен у свету по свом садржају где ће Вас у приземном делу дочекивати један Радмило Мишовић у 3Д пројекцији како води лопту и истовремено прозбори неколико реченица о чачанској кошарци. Друштво ће му правити остале кошаркашке величине из нашег моравског човечанства, Дино Рађа, Никола Плећаш, Кићановић,Обрадовић, Ћосић...

Ни Морава није иста као раније. Врбаци су претворени у прошлост и лепе успомене риболовачке, а обала је лепша него икада, сређена, умивена, осветљена. Надомак ње ниче затворен базен који се чека деценијама у овом граду а 17 километара северозападно Овчар бања већ је постаје озбиљна природна лепотица, спасена од андрака и корова. Мала света српска гора као на длану ће се огледати са најлепшег и јединственог видиковца на Каблару, одакле поглед сеже не само до светиња у Овчарско – кабларској клисури, већ и до три околне општине. Половином јуна у Љубићу биће закопан камен темељац за Дом здравља о којем су деценијама иза нас народу пунили уши разни политичари, и као увек остављали само у причи. Корак напред отићи ће и Болница, такође поклекла и девастирана деценијским лажима и неодговорним односом разних структура.

Ни села нису прескочена. Може се рећи да нико као Тодоровић, чак ни династија Илић, није толико издала налога и толико уградила асвалта у каљаве сокаке.

Е сад , све то некоме није добро. Све је кренуло низбрдо када се једном директору пети пут измакла фотеља, када је неко остао без ,,шеме” ..Сада одједном не ваља Тодоровић и одједном се читава машинерија покренула против њега. Уствари, машиновође су исти људи који већ неколико година из додељеног а уствари народног буџета плаћају опозициону штампу и друштвене мреже да би сатанизовале градоначелника, да му звижде испод прозора и пале свеће пред капијом. Очигледно би неко да влада док неко други изводи радове и клима главом. Није тајна и зна се ко је у тих десетак људи који на један прилично прљав начин желе да контролишу град, али да се то њима ни мало не обија о главу.

Њихове аргументе већ сте увелико читали на медијима и страницама које плаћају, међутим бар за сада не иде им најбоље.

Јер, чињеница је да је Тодоровић успео и урадио оно чега се прихватио, или је у његовом мандату урађено више него икада од деведесетих година на овамо. И вероватно чак и да успеју да га смене неће му то тешко пасти, на функцију је дошао као прилично богат и остварен човек. Можда би му само учинили услугу. Али ко би након тога засео, већи је проблем. Та дружина лако би нашла климоглавца.

Многи од те братије, разуме се, држе напредњачку чланску карту у џепу, али им то ништа неће значити уколико на другој страни спазе неку маснију погачу. Брзо ће променити и странку и уверења. Не би им било први пут.

Ако коза лаже рог не лаже

Дугачак је списак инвестиција које су стигле у град на Морави или производња проширена и унапређена у време када је на челу Града Тодоровић. Ево само неких:

Ворверк,Елдиси,

Виланд електрк,

Дрво арт,

Старт уп НТП Чачак,

Градска Библиотека,

Откупљена зграда Халк банке  за потребе Центра за социјални рад,

Дом ученика,

Атлетска стаза,

Градски бедем,

Градска плажа,

Три котларнице са мазута преведене на гас,

Аеродром Морава,

Четри спорске сале,

Парк атеница,

Римски трг,

Рекултвација депоније ругла града и еколошке бомбе,

Канал за наводњавање Парменац Љубић,

Станови на Љубић кеју за расељена лица,

Две индустрисјке зоне,

Овчарско кабларска клисура,

Водоводна и канализациона мрежа,

Мостови,

Триста километара асфалтних путева на сеоском подручју

А Чачак престоница културе донеће нови изглед града..

И још много тога,...

Криво стани , право реци – мало ли је ?

 ГЗС