Oko vatre zapaljene uoči Prvog maja na uzvišenju Talambas, iznad crkve u Draglici, okopilo se tridesetak meštana, a najviše je bilo dece, pristigle u zavičaj roditelja.

Uz igru i posluženje, najmlađi su brojali vatre: još dve pod Murtenicom, u Mladenovićima i Kovačevićima, pa u Stublu, Jelači, Vranešima, Rutošima, te na Jabuci kod Prijepolja, koliko se videlo sa Talambasa...

O dovlačenju drva i granja na kotu 1 040 metara, po tradiciji brine Nedeljko Neđo Grujičić iz obližnjeg zaseoka. Ovde nema rastinja i bojazni da se vatra prenese na okolinu.
– Proredile su se prvomajske vatre, uglavnom zbog opustelih sela.

Foto: Zlatar info

U godinama posle Drugog svetskog rata za loženje vatre drva su skupljali đaci i omladinci. Vladalo je pravo takmičenje u običaju koji se vezivao za Praznik rada, a onda je sa starenjem sela sve bledelo – podseća Grujičić. – Naši preci su pričali o starom običaju da su majske vatre ložile sluge, a gazde dolazile da ih biraju, uzimajući u najam, najčešće za čuvanje stoke od Đurđevdana do Mitrovdana...

Inače, poznati su drevni običaji paljenja majskih vatri. Prvi maj su proslavljali i Kelti. Antropolog Frejzer beleži da su ogromne vatre paljene na brdima i uzvišicana, oko njih se igralo, pevalo i pilo. Verovali su da takva vatra čuva od veštica i bolesti, kako ljude, tako i životinje, jer je stočarstvo bilo važna grana opstanka.

Zabeleženeo je da su se vatre radosnice palile sve do 19. veka u skandinavskim zemljama, a i u Evropi i to uz simbolično prinošenje žrtve... I danas se ponegde može naći običaj paljenja takozvanih majskih vatri.

GZS/Zlatar info