Поред кафе, цигарета и жестоких пића, који ће поскупети због усклађивања акциза, у 2018. очекују нас и већа путарина, али и благи раст цена прехрамбених производа.

Наиме, процена је да ће цена кафе порасти и за 10 одсто, док ће паклица цигарета бити скупља за шест до седам динара.

И то није све јер стручњаци наводе да ће због изузетне суше у 2017. године, када је пољопривреда подбацила, наредних месеци доћи и до благог поскупљења хране. Такође, ни возачи нису поштеђени јер ће, према договору са ММФ-ом, путарина од фебруара поскупети за три одсто.
У јануару ове године ступиле су на снагу измене Закона о акцизама, али је сама примена ове одредбе одложена за 2018. годину. Тако акциза на сирову кафу по новим законским правилима износи 85,75 динара по килограму, односно 107,18 по килограму за пржену кафу. Према томе, паковање од 200 грама, уместо 220 динара кошта 242 динара, што је поскупљење од око 10 одсто. Због годишњег усклађивања акциза на дуван, већ првог дана нове године дочекало нас је и поскупљење цигарета. Акцизе су повећане за 2,28 динара и сада по једној паклици износе 64 динара. Произвођачи ће са корекцијом акциза подићи своје цене па ће купци издвајати у просеку шест до седам динара више за паклицу цигарета.
Зорану Николићу из Националне организације потрошача Србије нису јасна оволика поскупљења јер је инфлација већ годинама ниска.

- Грађани свакако не могу преко онога колико имају. Сигурно је да ће мање трошити на кафу и цигарете и тражиће алтернативне путне правце због повећања путарине. Другим речима, сналазиће се. Али на овај начин се смањује куповна моћ која је већ јако ниска, а смањују се и приходи буџета - сматра Николић.
Он додаје и да није тачно да нема зараде на тржишту јер су трговачке марже високе.

- Било би боље да се цене ускладе и да имамо већи обрт робе. Овако су сви на губитку - закључује Николић.

Агроекономски аналитичар Милан Простран не очекује неки већи раст цена, пре свега основних, прехрамбених производа.

- Ту мислим на хлеб, брашно, уље, шећер и пилеће месо. Мада на тим производима произвођачи најлакше могу да испеглају своје губитке јер су то производи који се редовно троше. На њима могу да надокнаде губитке због суше и свега уложеног што им се није вратило. Међутим, држава има неку врсту контроле, посебно када се ради о хлебу. Слично би могло да се деси ако би дошло до значајнијег поскупљења уља, брашна или шећера. Држава има ту робу у резервама и покушала би да интервенише - наводи Простран.
Према његовим речима, када су у питању неки други производи који нису толико у промету, као неке више категорије меса, говеђе, трајни производи и слично, може доћи до поскупљења.

- То је извесније јер се због мање потрошње неће толико приметити повећање цена - каже Простран, и додаје да је највећа “кочница” за раст цена слаба куповна моћ грађана.

Иначе, од 1. јануара су увећани и рачуни за струју малих комерцијалних купаца у Србији до 18 одсто. Ради се о око 3.000 купаца, односно малих и средњих предузећа.

Извор: Блиц, Слађана Гаврић