користили како би припремили месо за предстојећу зиму. Иако се много тога променило овај обичај није се дао глобализацији и још понегдеовај дан се обележава као некада, свињокољом. Мештани драгачевског села Драгачица рано јутрос почели су са клањем свиља, а како кажу када је добро друштво у питању чак ни ниске температуре нису проблем.

Фото: ГЗС

„Некада се данашњи дан празновао, сећам се да нисмо тада радили, данас се не празнује, али се обавезно посечи на тај дан. Мало је другачије сада када радимо, немамо толико времена, али се трудимо да стигнемо једни другима да помогнемо да сви стигну овај посао да заврше пре зиме. Некада је то било много лепо, памтим да су долазили сви у село, са свих страна, посебно Београдјани, ту се посечило, дружило се, и данас се нешто од тога задржало, али опет тада је било некако другачије, било је више људи”, рекао је Слободан Новичић из Драгачице.

Фото: ГЗС

„Не можемо баш сви исти дан да кољемо, али ево данас смо на једном месту и трудимо се да испоштујемо тај обичај који је био некада. Сваке године се окупимо код неког другог у комшилуку баш у ово време”, рекао је Зоран Ђуровић из Драгачице.

Фото: ГЗС

У друштву има и оних млађих који помажу, и који баш на овај дан уче од старијих и искуснијих како се спремају домаћи специјалитети, а чвараке увек спрема најбољи мајстор.

Фото: ГЗС

„Данас скидамо сало, одвајамо од коже, сецкамо на ситне комадиће који се издручује у ранију, где се додаје неких 10 до 15 литара воде, и онда следи топљење у чварке. Ми правимо старинске чварке, по рецепту наших предака, не дуван и неких три до три ипо сата треба да се сало истопи и исприжи. Мајстор онда на крају дође и процени да ли је добро или ипак треба још да се пржи”, рекао је Никола Бесевић.

Фото: ГЗС

Иако посла има читавог дана и идеална температура је од два до осам степени овај дан увек прође у знаку доброг дружења са комшијама и пријатељима, баш као што је то било деведесетих година.

ГЗС