водопада на реци Сопотници.

„Експанизијом домаћег туризма ово место сада је незаобилазна туристичка атракција југозападе Србије, а несвакидашње слапове у данима викенда посети чак око хиљаду људи”, истакла је директорка ТО Пријепоље Драгана Вараклић.

Река Сопотница са више сталних и повремених врела формира токове. Они се нјапре спајају, затим раздвајају и формирају серију водопада. Постоји много каскада слапова који стварају невероватну слику, као да сте пред вратима раја. Највећи водопад је висине око 25 метара, а река прелази преко осам бигрених тераса у свом горњем току. 

Слапови Сопотнице, фото: ГЗС

Село Сопотница налази се на 20 километара од Пријепоља, а истоимена река одувек је била извор живота. На њеним обалама већ деценијама уназад житељи су подизали воденице, које су храниле на стотине гладних уста. Назив је добила по гласном сопоту који се надалеко чује и њена вода толико је чиста да може да се пије.

„Наша река изузетно је богата рибом у целом свом току, и слободно се може рећи да нигде пастрмка није тако укусна као она која живи у водама Сопотнице. Све ове лепоте допринеле су развоју сеоског туризма, па су се бројни домаћини одлучили да покрену сопствени посао. Оно што једино нарушава овај прелепи изглед, јесте лош пут али верујемо да ће се и то ускоро решити“, каже мештанин села Сопотница Војо Вукашиновић.

Нема боље пастрмке од оне из Сопотнице, Фото: ГЗС

Захваљујући раствореним кречњачким стенама, вода и сунце стварају сигу – камен који настаје таложењем калцијум-карбоната на маховини и лишћу. Она је мекана па су је врло често користили вредни неимари, тако да су од сиге са Сопотнице грађени средњовековни манастири Милешева, Давидовица, Сопоћани, али и чувена на Дрини Ћуприја.

Из реке се некада вадила сига, како би се градили манастири, Фото: ГЗС

„Легенда каже да су се некада давно овде се населили становници безводних делова око Сјенице, међутим после неког времена један једини извор који је се овде налазио је пресушио. Бог је несрећни народ питао да ли желе срећу или воду, а они одговорили да им је за срећу потребна само вода и тако је она потекла на све стране“, препричава Војо.

Слапови Сопотнице 2000. године проглашени су за заштићено природно добро и споменик природе. На том подручју утврђен је режим заштите II степена, па сви посетиоци морају да се понашају у складу са тим како се не би нарушило ово јединствено богатство у околини Пријепоља.

У Сопотници живе и Срби и Бошњаци и сви заједно се боре да њихово село остане нетакнути природни бисер, наравно да им је жеља да ту лепоту поделе и са бројним туристима, али апелују на све који овде дођу да за собом оставе чисту природу, баш онакву каву су им њихови преци оставили.

ГЗС