први игуман манастира Дубница у Божетићима, под Јавором. Биће сахрањен данас у подне, у родном селу Луке, код Ивањице.

Архимандрит Макарије је, после скоро пола века монашког живота у српским лаврама ( Студеници, Милешеви, Прибојској Бањи), доласком у Дубницу, 2007. године, тек обновљеном храму удахнуо живот. Дошао је у празну кућу и девет година кућио - уз помоћ комшија, приложника и дародаваоца од Лима и Увца до Моравице и Драгачева, бринуо о сабирању народа и стварању бољих услова за живот манастира, за пријем већег броја верника и намерника.

Архимандрит Макарије  - први игуман Дубнице, Фото: Д. Гагричић

Посебно се трудио да остану тапије о светињи и њеном ктитору, па је штампана књига „Манастир Дубница и патријарх Гаврило Рашковић“ Драгише Милосављевића из Ужица и подигнута камена скулптура патријарха Гаврила, рад вајара Владана Митровића из Трнаве на Златибору.

Отац Макарије је улазио у домове, бранио углед цркве, допринео враћању вере на простору где је било велико одстуство цркве и веронауке. Био је узор и пример оданости и привржености монаштву, преданог служења цркви, пример онога што проповеда.

Његово деловање на добро цркве и верног народа, скромност и мудрост, љубав и прегалаштво - пример су за угледање. Зато је и свукуда задобијао поверење, посебно поукама и порукама и спремношћу да прекори, укори, да укаже на истине, заблуде, да опомене оне који манипулацијама деградирају цркву.

Служитељ олтара - одан цркви и монаштву, Фото: Д. Гагричић

Оче Макарије, хвала ти што си изабрао нашу Дубницу за тиховање, што си заложио ватру на угашеном огњишту на ветрометини Старог Влаха, што је Дубница опет неугасило кандило између Увца и Јавора.

Ови редови написани су у име поштовалаца дубничке светиње, чланова Одбора за обнову запустелог храма и свих који су давали прилоге и уграђивали по зрнце песка или кап зноја да васкрсне светиња.

Путуј игумане и мисли на наш манастир. На твоју и нашу Дубницу...

Д. Гагричић/ГЗС