тужио је привредно друштво ГЗС и одговорног уредника Гвоздена Николића ради душевних болова и повреде части и угледа захтевајући, у вези са објављивањем информације, накнаду штете од 500.000 динара.

Марковић и његов заступник, адвoкат Владимир Тодорић из Београда, оба позната по својим политичким иступима, туже Николића који није члан ниједне странке нити политички иступа, због информација објављених на Гласу западне Србије.

У тужби се позивају на текстове објављене на порталу ГЗС: „Вишегодишње малтретирање и понижавање Чачана не престаје: Дамљановић послао ковчег и крстачу на врата девојке”, „Хоће ли ко зауставити чачанске преваранте: Стојан Марковић ојадио Дом културе као и штампарију Бајић”, „Стојан Марковић и Небојша Јовановић на суду због вређања породиље” и „Само нема његових: нестала персонална документа Стојана Марковића: ко је човек који данас понижава и малтретира Чачане”.

У тужби се, поред осталог, наводи да су после тих текстова уследили увредљиви коментари, и додаје:

„Тужени су у кратком времену спровели бруталну медијску кампању против тужиоца, водећи свој прави лични рат против њега означавајући Марковића у јавности као преваранта који понижава и малтретира Чачане, који насрће на њихову част и достојанство, да је познат по милионској превари, да је ојадио покојног Андрију Бајића многе Чачане. Тужени су, такође, објављивањем увредљивих коментара о туженом одговорни за душевну бол које су оне проузроковали тужиоцу а тим коментарима тужилац је означен „да је крао хуманитарну нафту, остао дужан штампарији `Бајић` за штампање новина, да га треба протерати из Чачка, олош, фукара педерска итд...”

Правни заступник ГЗС-а и Гвоздена Николића, адвокат из Чачка,  Мирослав Алексић послао је ових дана одговор Вишем суду у Београду где је тужба поднета, и ту се, поред другог, наводи:

Наводи тужбе и тужбени захтев су неосновани, па их тужени оспоравају у целости како по основу, тако и по висини.

Информације које су објављене на порталу „Глас западне Србије“, у време и на начин како је то описано у тужби су информације о којима јавност има оправдан интерес да зна и које су прибављене уз дужну пажњу новинара.

Одредбом члана 5. став 1. Закона о јавном информисању и медијима прописано је да се путем медија објављују информације, идеје и мишљења о појавама, догађајима и личностима о којима јавност има оправдан интерес да зна, без обзира на који начин су прибављене у складу са одредбама овог закона.

Тужилац је оснивач - власник привредног друштва „OZON MEDIA“, које чине редакције три медија „Radio Ozon FM, „Čačanske novine“ и „Portal Ozonpress”. Политички је активан и експониран у средини у којој живи и ради, тако да јавност има оправдан интерес да зна све информације везане за његову личност, а посебно у контексту обављања политичке и пословне активности којом се бави у медијском простору.

Чињеница је да тужилац нити у једном објављеном тексту није означен као учинилац било ког кривичног дела, већ је објављено да су против њега и/или његових фирми вођени поступци и то кривични и парнични.

Исто тако је објављено да је тужилац остао дужан повериоцима значајне суме новца које до данас није измирио, при томе је уобичајено да се привредна друштва која је тужилац оснивао новинарски поистовећују са њим лично и јавност има право да то зна.

Чињеница је да је Привредни суд у Чачку под бројем И.44/2014 донео решење о извршењу ради наплате потраживања повериоца предузетника Андрије Бајића према извршном дужнику „JUTRO PRODUCTION“, чији је оснивач и власник са 100% удела тужилац и да то потраживање у износу од 527.000,00 динара на име главног дуга, увећано за припадајућу камату почев од 05.05.2009.године па до исплате, износу од 497.674,50 динара на име трошкова парничног поступка, као и износу од 35.140,00 динара на име трошквоа извршног поступка, до данас није намирено.

Доказ: Решење ПС ЧА И.44/2014 од 27.02.2014.године, извод са сајта АПР и НБС

Чињеница је да је тужилац остао дужан и да још дугује више од око 800.000,00 динара, Дому Културе у Чачку, на име неплаћене закупнине.

Доказ: Финансијске картице Дома културе, саслушање странака

Чињеница је да је пред јавним тужиоцем у Чачку, против тужиоца вођен поступак у вези кривичне пријаве за крађу нафте.

Доказ: Извештај ОЈТ Чачак, саслушање странака

Чињеница је да се против тужиоца води судски спор јер је објавио нетачан податак, да се једна Чачанка, као члан СНС, породила у затвору у Пожаревцу, за време издржавања казне, што не одговора истини чиме је нанета немерљива штета њеној породици.

Доказ: Увид у списе Вишег суда у Београду П3.бр.351/18 (тужиља Горана Капларевић)

Чињеница је да је Данило Пауновић саопштио информацију да је његов отац био кум на ванчању тужиоца, али да то није био разлог да им тужилац у једном од својих текстова „пљуне у лице без икаквог основа“.

Доказ: Саслушање сведока Данила Пауновића из Чачка, Жупана Страцимира бр.13

Тужилац је у свом политичком ангажовању променио више политичких странака и у току свог деловања у медијском простору много пута јавно проскрибовао друготуженог као „напредњачког новинара“, иако друготужени није члан нити једне политичке странке, тако да друготужени никада није имао прилику да тужиоцу у политичкој расправи одговори на равноправан начин, већ је то могао да учини само путем медија чији је оснивач.

Дакле, све су ово теме за које сагласно одредбама Закона о јавном информисању и медијима јавност има оправдан интерес да буде упозната. Тим пре, што је тужилац оснивач – власник медија, а истовремено се бави и политичким деловањем, као активан члан, а био је одборник Скупштине града Чачка у више сазива, тако да га грађани истовремено препознају и као медијску и као политичку личност.

Тужилац до сада није тражио објављивање одговора или исправке информације чиме је могао да умањи евентуалну штету која је наводно наступила, што је сходно одредбама ЗОО био дужан да учини.

Тужилац није доказао, нити је пружио доказе да је претрпео било какву штету због објављивања спорних текстова.

Најтеже увреде на рачун ГЗС и Гвоздена Николића објављене на страници Озонпреса

Везано за коментаре који су објективно увредљиви, тужени указује да су исти пре објављивања ублажени у максимално могућој мери, тако што су из њих избачене све псовке, а поред тога у коментарима су читаоци износили своје вредносне судове на које тужени нису могли утицати.

Анализом збирних прегледа извршених претрага посетилаца, односно читалаца објављених спорних текстова, доказује се да је спорне текстове прочитао релативно мали број грађана у односу на број становника Чачка и околине, тако да тужилац ни у ком случају није могао да трпи, нити је претрпео било какву штету због тих објава.

Везано за висину опредељеног тужбеног захтева у погледу накнаде наметеријалне штете, указујемо да је исти, чак и у случају када би тужба била основана, превисоко постављен, јер судска пракса у далеко сложенијим и тежим случајевима упућује на вишеструко ниже износе, максимално до 50.000,00 динара.

Новинари не могу да одговарају за изнете вредносне судове сагласно одредби члана 3. Закона о јавном информисању и медијима. Ово значи да новинари не могу да одговарају за изнета мишљења.

Тужени сагласно одредби члана 308. ЗПП предлажу временски оквир за трајање овог спора од 1 године, у оквиру кога ће бити одржана 4 рочишта.

Ово су разлози због којих тужени

П р е д л а ж у

Да суд након проведене расправе, извођења предложених и других евентуално потребних доказа, тужбени захтев у целости одбије као неоснован и обавеже тужиоца да туженима, као солидарним повериоцима плати трошкове спора и то 33.750,00 динара на име састава одговора на тужбу, судску таксу на одговор на тужбу према одмерењу суда, износ од по 39.375,00 динара на име заступања за свако одржано рочиште, износ од по 22.500,00 динара на име приступа на свако неодржано рочиште, као и све остале трошкове према одмерењу суда, а све уз обрачун законске затезне камате почев од дана пресуђења па до исплате, све под претњом принудног извршења.

То је одговор на тужбу Чачанина који трпи душевну бол због тога што није платио дуг покојном Андрији Бајићу за вишегодишњи материјал и руке, и сад му је тешко због тога. Не може да се верује да постоје овакви људи...

Шта на све каже уредник и власник Гласа западне Србије, Гвозден Николић?

„Веома ми је жао ако је Стојан Марковић трпео душевне боли због тога што је Андрија Бајић напустио овај свет без намиреног дуга, због тога што су он, Стојан, и његова породица запосели пет директорских фотеља у јавним чачанским установама, што је био члан пет политичких партија, што је одборнички мандат почињао у једној а завршавао у другој странци... Ако је ико правио прљаве кампање и провлачио грађане кроз медијско блато онда је то он, и на стотине је сведока. Никада у животу нисам никога тужио нити одвео на суд, али ћу на жалост ипак морати. Па тамо нека објасни да ли је Гвозден рекеташ или први рекет, да ли је, како Марковић тврди, бранио убицу из фабрике и ко је на рачун ГЗС-а и запослених исписао и изрекао најтеже понижавајуће увреде, да ли се то зове прљава кампања или новинарство. Са моје стране, одмах ћу све што суд наложи испунити. Мислим да је дошао тренутак да се покаже ко је ко, ко се бавио прљавим стварима и живео на рачун грађана и зарађивао на фору, и коме медији служе за уцене, притиске и омаловажавање. Драго ми је што је ангажовао добро познатог београдског правника, и једва чекам да их погледам у очи и питам да ли је тачно ово о чему сам говорио и писао, или је све Марковићеве пресуде неко наместио.”

ГЗС