је као да је враме стало пре два века. Једини музеј на отвореном у Србији смештен је у селу Сирогојно, а на пет хектара постављене су куће које сведоче о животу наших предака. Све је аутентично, старо и чува успомене људи из овог краја.

„Музеј је настао 1980. године када је из околних села пренет први објекат у Сирогојно. И пре тога постојала је иницијатива да се уради један специфичан музеј, прво на Авали, а затим на Златибору, међутим та идеја није заживела. Тек касније отворен је овде, на иницијативу предузећа које се бавило производњом џемпера, јер Сирогојно је било село за које је тада знао цео свет“, рекла је за РИНУ, Светлана Ђалдовић, директор Музеја на отвореном Старо село Сирогојно.

У оквиру јединствене поставке налазе се два сеоска домаћинства и 50 аутентичних објеката који сведоче о начину градитељства, али и начину живота спрског сељака. Поред специфичне динарске брвнаре, покривене шиндром , на осунчаним пропланцима смештени су и сви помоћни објекти који су се тад користили.

Директорка Музеја на отвореном Старо село Сирогојно Светлана Ћалдовић, фото: РИНА

„Тадашње породице бројале су и до 30 чланова, па се домаћинства састоје из низа објеката која су им помагала у свакоднвеном функционисању. У кући су постојале две просторије, са огњиштем у средини. Око њега су се увече сви окупљали. Постојала су двоја врата, источна и западна, са симболичким значењем. Све што је било добро улазило је на источна, а све што је лоше излазило је на западна. У кући се налазе и аутентични предмети из тог периода, попут колевке за бебу и посуђа“, открива Ћалдовић.

Скоро сав живот некадашњох Срба био је смештен у породичном дворишту, па се ту налазе амбари, тор, салаш, каца за печење ракије, пекар у ком су пекли хлеб и млекар где су домаћице правиле сир и кајмак. Ово јединствено село, годишње посети око 50.000 гостију што је фантастична цифра, имајући у виду да се у Сирогјно не долази успут, него са намером.

Динарска брвнара симбол давних времена, ото: РИНА

„Дбар део посетилаца чине гости из иностранства, Американци, Руси и Французи. Они се одушевљају оним што овде виде, јер се први пут сусрећу са тим стварима. Бројни су и наши људи који су одрастали на селу, али су отишли у свет и кад се сете како је то изгледало некад, врло често су присутне сузе и јаке емоције. Ове године, услед корона вируса очекујемо да ће највише посетилаца бити из наше земље“, изјавила је директорка музеја на отвореном.

Некадашњи сто и столице, фото: РИНА

У другом домаћинству које се налази у склопу музеја, објекти су приведени намени и служе за реализацију музејских програма. Незаобилазни су и крчма и конаци, али и грначарска , качерска радионица, све како је било и радило се некад.

РИНА / ГЗС