Radnici Fabrike reznog alata (FRA) sprečili su sudske izvršitelje i policiju da iz firme iznesu dve mašine na osnovu izvršne sudske odluke, a po tužbi dva radnika zbog dugovanja za neisplaćene razlike u zaradama od 1997. do 2001. godine po granskom kolektivnom ugovoru.
Po dolasku sudskog izvršitelja i policije radnici su prekinuli proizvodnju i okupili se ispred kapije, rešeni da ne dozvole odnošenje dve mašine, jer bi to značilo prekid proizvodnje, prestanak rada fabrike i otkaz za 565 radnika. Iako su presekli katanac koji su radnici stavili na kapiju, radnici nisu dozvolili policiji da uđe u fabrički krug. Posle duže verbalne prepirke policija i sudski izvršitelji su se povukli.
Četvrti pokušaj
Radnici su kivni na sudstvo i policiju jer oduzimaju mašine od fabrike koja je u većinskom vlasništvu države i koja je pozvala radnike kojima se duguju plate da se prijave kako bi se regulisale obaveze.
- Ovo je već četvrti put da se iz pogona iznose mašine i u pitanju je isti čovek, iako postoji 250 izvršnih presuda. Mi ne sporimo zakon, ali postavljamo pitanje šta sutra sa svim ovim radnicima. Država je pozvala sve advokate i oštećene radnike da se jave kako bi ona regulisala stara dugovanja. Zašto ne žele dogovor sa firmom u kojoj su proveli 30 godina i zašto nas bivše kolege praktično izbacuju na ulicu - pita se Miodrag Božičić, član Samostalnog sindikata FRA, i dodaje da je većina radnika, koji takođe imaju izvršne presude, već odavno postigla dogovor sa fabrikom da se stara dugovanja isplate kada firma stane na noge.
- To su najbolje mašine koja ova firma ima, a sud ih je prodao za svega 150.000 dinara, iako one vrede mnogo više. Postavljam pitanje i kako su znali koje mašine treba da uzmu. Nećemo dozvoliti da zbog nekoliko bivših radnika firmu zatvorimo, što će biti veći problem za državu. Taman smo počeli da radimo i stav radnika i sindikata je da više nećemo dozvoliti da se ulazi u fabrički krug i da se mašine uzimaju tek tako. Pružaćemo otpor i sledeći put policiju će čekati svih 600 radnika - poručio je Božić.
Poverilac: Duguju mi milion dinara, pokušao sam da se dogovorim
Jedan od dvojice poverilaca koji su došli po dve mašine kaže da su sve procedure ispoštovane. On kaže da je mašina koju treba da preuzme stara više od 30 godina i da ne radi poslednjih deset.
- Moja potraživanja su veća od milion dinara. Od 500 mašina u fabrici pola sigurno ne radi. Pokušavao sam da se dogovorim sa direktorom, ali nije želeo dogovor. Neću odustati i tražim ono što mi pripada jer sam u ovoj firmi radio 30 godina - kaže poverilac koji nije želeo da nam kaže ime.
Samohrana majka Ljiljana Aničić bila je prva na kapiji. Radi u FRA već 30 godina i kaže za Press da nikada od firme nije uzela ništa, i da bi u slučaju njenog zatvaranja svi završili kao socijalni slučajevi.
- Postigla sam dogovor sa firmom o načinu regulisanja dugovanja. Imamo decu, školujemo je, svi imaju prava, a gde su naša prava?! Ovo više ne možemo da izdržimo i nećemo dozvoliti da nam uzmu mašine. Šta da radim i kuda ćemo sa decom kada u Čačku ništa ne radi. Neka nas država uzme u zaštitu - poručila je Ljiljana.
Firma jedva opstala
Generalni direktor FRA Milan Vidaković kao jedno od rešenja predlaže prihvatanje predloga da se deo ovih obaveza pretvori u povećanje vlasničkog udela države i otkupe dospela potraživanja. Posebno ohrabrenje predstavlja činjenica da se postepeno vraćaju stari kupci, počev od SAD, preko Italije i Nemačke, pa sve do Japana.
- Sačuvali smo ugled, pa nam je partner iz Japana nedavno sam ponudio nešto veću cenu za naše proizvode od one koju smo mi nameravali da zatražimo. Javila su nam se i dva stara kupca iz Nemačke, zatim Italijani, korisnici alata iz Rusije, Ukrajine i Belorusije - kaže Vidaković.
FRA je do uvođenja sankcija devedesetih godina imao 4.650 zaposlenih. Zbog neisplaćenih zarada u periodu od 1997. do 2001. godine 2.870 radnika podnelo je privatne tužbe protiv preduzeća. Oko 2.300 radnika potpisalo je poravnanje, dok oko 300 radnika vodi spor. Posle višegodišnje krize i dve neuspele tenderske prodaje, sa 57,63 odsto učešća države u vrednosti ukupnog kapitala, nekada jedan od najvećih izvoznika u ovom delu Srbije nalazi se na putu oporavka. Radnici i pored malih zarada koje iznose oko 22.000 nadaju se boljim danima.
izvor PRESS
