када је у јутарњим часовима почео ваздушни напад нацистичке Немачке на Београд.
Тим поводом министарка културе Маја Гојковић ће као специјална изасланица председника Републике положити цвеће и симболично оставити књигу на локалитету некадашње Народне библиотеке Србије на Косанчићевом венцу, а представници Града Београда ће такође на различитим локацијама положити цвеће.

Београд, који је три дана пре почетка бомбардовања проглашен отвореним градом, у 6.30 часова напала су 234 бомбардера и 120 ловаца.
У бомбардовању настављеном и наредна два дана погинуло је око 2.500 особа, уништено је више стотина зграда, међу њима и здање Народне библиотеке Србије, установе основане 1832. године, са око 300.000 књига, укључујући средњовековне рукописе и друга дела од непроцењиве вредности за српску културу.
Априлски напад на Југославију био је одмазда за 27. март 1941. када је оборена влада и намесништво чија је прва личност био кнез Павле Карађорђевић.
Влада Цветковић-Мачек је два дана раније, у настојању да некако одржи земљу ван ратних збивања, а после бројних притисака и условљавања из Берлина, 25. марта 1941. у Бечу, потписала протокол о приступању Тројном пакту.

Уследиле су, у Београду, и другим градовима земље 27. марта 1941. масовне демонстрације, као израз подршке пучу, и западним савезницима.
Београдску владу је о часу напада претходно обавестио војни аташе Краљевине Југославије у Берлину, пуковник Владимир Ваухник.
За време масовног бомбардовања југословенских градова на хиљаде цивила је изгубило живот, а дошло је и до значајних материјалних разарања, попут уништења привредних, образовних, здравствених и културних здања.

Југословенска војска капитулирала је 17. априла.

ГЗС/Танјуг